A šta Vasić zna o Mladiću

Miloš Vasić odlučio je da, uz generalovo, obeleži, izdvoji iz mnoštva, samo moje ime i prezime. Napisa da ja generala Mladića „pazim i u zvezde kujem“, zajedno sa neidentifikovanim, čak: „Vrhovnim Komandantima, premijerima, ministrima, ‘patriotskim’ medijima“. Tako mi je odao priznanje da sam jedina sa imenom i samim tim najuticajnija pojedinačna institucija koja, u stvari, neguje istinu o Ratku Mladiću.

Tim povodom, mogu reći da sam dosadašnjim rezultatima svog „kovanja“ zadovoljna. Kada bi mrzovoljni „vasići“ bar nakratko mogli da se izdvoje iz sopstevnog „lažljivog šljama“ i pročitaju moje knjige istine, kojima ja, izgleda, uprkos svim trajućim zabranama i izolaciji, ipak tako drastično utičem na javnost, prestali bi da se nadaju da će srušiti narodno samopoštovanje i odanost prema liku i delu ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, genaralu Mladiću. Moje zadovoljstvo je utoliko veće što ja znam, za razliku od „vasića“, koliko je zaista onih koji (sa dubokim razlozima) prema generalu Mladiću u svojim porodicama neguje starinsko poštovanje za ovog srpskog viteza. Oni uspevaju, koliko god to „vasićima“ teško pada, da se odbrane od besomučne navale „odvratnih udvoričkih priča“ današnjih medija, koji po soroševskoj formuli pokušavaju da oblate temeljne osobine hrabrog i dostojanstvenog srpskog vojnika. Što se tiče novonastale Vojske Srbije (ili Srpske vojske, ili Američke vojske u Srbiji…), moguće je da se na Vojnoj (američkoj) akademiji pojavi neki „zlosrećni profesor novije istorije Balkana“ koji će, u skladu sa haškim nalozima, prepravljati činjenice o uzrocima rata na Balkanu, o zbivanjima u to ratno vreme i samom Ratku Mladiću, kao što već godinama čine mnogi „vasići“. Moguće je i da gubernator Srbije, američki ambasador, poveri tu ulogu baš nekom od njih! Ali i tada će, nadam se, slušaoci bolje znati istinu od svojih profesora, uprkos teškoj medijskoj i političkoj torturi koja se primenjuje danas na sve one koji ne priznaju hašku optužnicu za presudu da je Ratko Mladić ratni zločinac i sve ostalo što su mu dopisali.

Što se mene tiče, Miloš Vasić je jedan od „vasića“, koji nikako ne mogu da shvate da se Srbiji ne može nametnuti strah i zastrašivanje, kao oblik življenja, koji bi da joj „demokrate“ nametnu, u ime „evropske“ budućnosti.

Ko je servirao Milošu Vasiću gnusne obmane o generalu Mladiću i zašto ih on tako uporno pronosi, odakle potiče ta očigledna ostrašćena mržnja prema njemu, to on najbolje zna. Ali, po svemu sudeći, „vasići“ ne uspevaju da nametnu ta „svoja“ uverenja i samoponiženje srpskom narodu, uprkos njihovoj vladajućoj jednoumnoj medijskoj okupaciji. U tiražima od ko zna koliko hiljada primeraka raznih štampanih izdanja, pa do nebrojenih televizijskih i radio minuta „vasići“ nas uzaludno uveravaju da Mladić ne zaslužuje da bude pod oreolom hrabrog, časnog, narodnog vojskovođe. Oni bi omču za generala, pa u sramnu hašku mrtvačnicu! Nego, gde smo ono stali? Otkud to da se Vasić pozabavi ovom temom?! Biće da je to zato što se „slučaj“ desio na ulici, i radi se o mladom (vojnom) policajcu, pa se setio svojih policijskih dana?! (Usput, ne bih da verujem da će aktuelni, još uvek, ministar odbrane kazniti ovog mladića zbog gesta poštovanja oficirske časti, naravno, ukoliko mu to ne narede oni koji su mu dozvolili da to bude.) U svakom slučaju, Vasić je u svom članku objavio rezime „svojih“ znanja i saznanja o Ratku Mladiću. Što se mene tiče, ja sam ih od 1996. godine do danas objavila u svojim knjigama. Svi tiraži mojih knjiga, makar se radilo i o dosadašnjih pedesetak hiljada primeraka, ne mogu da dostignu tiraže medijskih nastupa Miloša i drugih „nezavisnih“ novinara „vasića“ po Srbiji, a naročito po Hrvatskoj, Sloveniji, Hagu i gde god je to trebalo. Pa ipak – on priznaje da je moj uticaj jači! Da li se makar za trenutak zapita – zašto li je to tako!?

Ja znam. I zato sam tako istrajna u objavljivanju nepobitne istine o časnom srpskom generalu Ratku Mladiću! Ja ispisujem istinita dokumenta i – ono što misli i oseća narod.