Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas u Tirani kablovskim televizijama N1 i Nova S niko nije zamračio ekrane, da su oni to uradili sami ne bi li stvorili utisak da u Srbiji nema slobodnih medija
Aleksandar Vučić je ocenio da su razgovori bili nikad iskreniji, pošteniji i otvoreniji. Zemlje regiona dobile su potvrdu od EU da imaju „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana“. Koliko su države EU zaista opredeljene članstvu videće se sredinom decembra, na sastanku lidera EU kada bi trebalo da budu donete odluke da li će se napraviti korak napred i sa kim u procesu proširenja Zapadnog Balkana
U četvrtak je decidirano rekao da u Tiranu na samit Zapadni Balkan – Evropska unija u utorak ići neće, a u ponedeljak na vojnoj vežbi u Nikincima izjavio da ipak ide. Pristisci da ima da se pojavi tamo došli su sa raznih strana, ali on njima nije podlegao, već molbama Ane Brnabić i komesara EU Olivera Varheljija koji je iskreni prijatelj Srbije, a ne „licemer“ kao neki drugi Evropejci. A da će predsedniku Srbije biti prijatno u Tiranu - neće
Ljut na Evropsku uniju zato što Evropejci „lupetaju“ i zato što su „licemerni“ po pitanju kosovskih problema, predsednik Srbije je prvo gromoglasno bio rekao da neće da ide u Tiranu na samit lidera Zapadnog Balkana sa predstavnicima EU, ali je onda ipak rekao da će da razmisli jer ga toliki ubeđuju da treba da ide. Ispada da mu danas predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine dolazi na noge da ga i on moli da se predomisli
Poslanici EP zabrinuti su zbog izveštaja da komesar EU za proširenje nastoji da zaobiđe i potkopa demokratske reforme vladavinu prava. Nije prvi put da evroparlamentarci traže istragu rada mađarskog komesara, zbog sumnji da zastupa interese premijera Mađarske Viktora Orbana. Predsednik Srbije Varheljija često nazive "našim dokazanimprijateljem"
Trudili su se, želeli, ali nisu umeli. Mi smo se nadali, navijali, ali ostali uskraćeni. Navijački snovi su bili nadvladali stvarnost. Sam plasman na Svetsko prvenstvo, videlo se to u sve tri utakmice, jednostavno je krajnji domet ove fudbalske reprezentacije Srbije. I to nije malo
Nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u administraciji Donalda Trampa je rado i često viđen gost u Albaniji i Srbiji. Da rado dolazi u Srbiju može se videti na fotografijama iz noćnih izlazaka sa srpskim ministrom finansija Sinišom Malim. A kada je već ovda, u medijima uvek oplete po Aljbinu Kurtiju i vlastima u Prištini. Kaže da od srpskih vlasti nija za to plaćen
Stiče se utisak da predstavnici Evropske unije sve manje razumeju i retoričke ispade predsednika Srbije i politiku koju vodi prema Kosovu, regionu i Evropskoj uniji, te da za to imaju i sve manje razumevanja. Vučić je, mirnije, doduše, nego juče, stao iza svojih reči o “terorističkom ološu” Kurtiju i “srpskom ološu” koji sa njim hoće da sarađuje, a nije, makar javno, povukao što je izrekao da predstavnici EU “lupetaju” i “govore gluposti”
Predstavnicima EU predsednik Srbije je poručio da vode „antisrpsku politiku“, da govore „gluposti“, da „lupetaju“, da za to još i dnevnice uzimaju, a njemu, Predsedniku, je dosta toga i mogu da ga „ubiju“, ali on ne da Kosovo „terorističkom ološu“ Aljbinu Kurtiju i „srpskom ološu“ Radi Trajković
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Srbija je ovim popisom, po onoj staroj floskuli, udarila i poslednji ekser na kovčeg SFRJ koju su ostali već sahranili, neki živu, neki polumrtvu
