Pozorište na Belefu

10.jul 2003. Ivan Medenica

Produžetak sezone

Ako nađemo poslednje atome snage da se vinemo do visina bespogovorne objektivnosti, možemo zaključiti da ovaj festivalski kvantitet pronalazi opravdanje u plemenitoj i socijalno osvešćenoj želji gradskih vlasti da svojim sugrađanima, ponude raznovrsne kulturne sadržaje za dugo, toplo leto

Nuspojave

10.jul 2003. Teofil Pančić

Pakt o neujedanju

Nije li "prijatna šokiranost" odsustvom problema beogradskih reportera u Hrvatskoj psihoanalitički intrigantna, ne kriju li se iza nje impozantne naslage šovinističkih predrasuda?

Sistem "Ivo Lola Ribar"

10.jul 2003. Miša Brkić

Ogled u Železniku

Pre dve godine Lola korporacija bila je firma pred likvidacijom. Danas posle delimične strateške i poslovno-finansijske konsolidacije Lola sistem je firma koja na tržištu ne može da opstane bez pomoći Vlade Srbije. U međuvremenu, poslovalo se preko izmišljenih firmi, otpušteno je oko dve hiljade radnika, potrošeno oko pola milijarde dinara, pokrenuta proizvodnja, delimično obnovljena tržišta...

Tragedija zbog neispunjene muzičke želje

09.jul 2003. Dragan Todorović

Ubistvo u radio stanici

Maloletni Rom iz Obrenovca ubio sugrađanina koji je, kroz prozor na spratu, upao u Radio da interveniše u programu. Pošto su akteri tragedije različitih nacionalnosti, došlo do podizanja tenzija, što će reći do horskog psovanja majke ciganske. Tenzije su pale, obe strane pozivaju na mir i toleranciju, ali Roma nešto nema na ulici

Crna Gora

09.jul 2003. Vera Didanović

Napuljski dokazi o štetnosti duvana

Dok crnogorski zvaničnici tvrde da napuljska optužnica, koju mediji objavljuju u nastavcima, uopšte ne postoji, dnevnik "Dan" najavljuje nove epizode serije o švercu duvana čiji se scenario priprema u Bariju

Dokumenti - masovne grobnice u Batajnici

09.jul 2003. Tamara Skrozza

Tragovi prikrivene smrti

"Vreme" objavljuje zapisnike o predmetima pronađenim na telima i oko tela pokopanih Albanaca u masovnim grobnicama na terenu poligona za obuku Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije "13. maj" kod Batajnice. Između ostalog, pronađeno je: dve cucle, nekoliko grickalica za nokte i otvarača za flaše, klikeri, mnoštvo komada zlatnog nakita i satova, ali i olovke, brojanice, muštikle i češljevi. Tu su i "nevažeći metalni novac SFRJ", metalne alke, maramice, ogledalca, dve folije ranital, bick brijači, nekoliko Hodžinih zapisa, noževi na sklapanje, tranzistor sa baterijama, telefonski imenik, perorezi, dugmad, kašike za cipele, folija sa osam tableta saridona, šrafciger, digitron, kutija tableta diklofan, baterijska lampa, kutija analgina, vizit-karte, amajlije. Gde su polazili ili su mislili da polaze ljudi kod kojih su pronađeni ovakvi artefakti normalnog života nije poznato, ali je na osnovu takođe pronađenih eksera, ispitivača struje ili katanca, jasno da su u pitanju bili obični ljudi, sa običnim problemima i običnom svakodnevicom. Priča o batajničkim leševima do sada je zgodno aktuelizovana u vreme hapšenja ili isporučenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu (maj – jul 2001). Od silnog pominjanja, zaboravilo se, međutim, na činjenicu da do dana današnjeg niko zapravo ne zna koliko je leševa zakopano na raznim lokacijama u Srbiji. Zaboravilo se, onako uzgred, na to da su mnoge policijske glavešine iz doba kad su ubistva počinjena i dalje ostale glavešine. Zaboravili su građani Beograda da su na par kilometara od njihovih toplih domova bili ili jesu zakopani ljudi isto tako obični kao i oni

Estela Radonjić-Živkov

03.jul 2003. Estela Radonjić-Živkov, elektronskom poštom

Smena i ideje

"Čiji je Stari Ras" i "Biznis i politika"; "Vreme" br. 651

Evropska iskustva i Balkan

03.jul 2003. Džon Bredli, viši naučni saradnik Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja iz Dablina

Poruka briselskim kuloarima

Politički problem je u tome što sve države EU-a, naročito glavni donatori, poput Nemačke, Britanije i Holandije, ne dele gledište da je širenje strukturne pomoći EU-a delotvorno. Zbog toga države Zapadnog Balkana moraju jakim argumentima da ubede partnere u Briselu da ovakva politika ima šanse za uspeh

Slovenija i EU

03.jul 2003. Svetlana Vasović-Mekina

Prostitutke kao biznismeni

Pošto je u ovdašnjem parlamentu prošla dekriminalizacija prostitucije, slovenačke prostitutke (oba pola) dobile su po ugledu na neke od država Evropske unije šansu da legalizuju zanimanje koje im je zakon do juče branio