Govorio je Vučić i o zapadnom licemerju i o tome da je Srbija nepokolobljivo opredeljena za Evropu. Negde između pravde i nepravde i ostalih svečanih, teških i velikih reči, između toga da se Srbiji otimala i otima teritorija i da Srbi neće da prognaju ni Dostojevskog ni Čajkovskog, kratko, gotovo usput, jedna rečenica: novu Vladu čekaju „nove sankcije, nova čuda“
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Životni moto joj je „nijedan dan bez plana“. Smatra da je tokom NATO bombardovanja vođen hemijski i nuklearni rat kao i da je tom prilikom počinjen ekocid. Oštro se protivi legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Ne želi da bude Evropejac. Smatra da je „Vučić institucija“, a Branislav Nestorović „veliki čovek i veliki lekar“. Danica Grujičić biće prva na listi Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Kada bi se Aleksandar Vučić iz doba pravljenja naprednjaka prebacio u 2021 – prema onome kakav se tad predstavljao – ni on ne bi mogao ni da se približi današnjem Vučiću i bio bi rasturen zbog svog dugogodišnjeg političkog slepila, izdaje srpstva, stana dobijenog u vreme bombardovanja i mnogo toga drugog. Film o tadašnjem Vučiću koji bi snimio današnji Vučić sveo bi mu rejting na ispod nule. Ipak, može li sadašnja opozicija da ponešto pozitivno nauči i od njega
