Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka(1)

04.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Koliko nismo pogođeni ili Balkanski sindrom

Od sredine devedesetih, zastrašujuće posledice primene municije sa osiromašenim uranijumom izazivaju sve više nedoumica. "Vreme" će u narednim bojevima pokušati da što potpunije prikaže taj problem, već nazvan "atomska bomba XXI veka"

Vreme izazova

18.april 2002. Redakcija Vremena

KOS i DOS

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i fondacije "Friedrich Ebert", održana je tribina "KOS i DOS" u utorak 2. aprila 2002. u 17 sati u Studentskom kulturnom centru. Učesnici tribine bili su pukovnik u penziji Arsenije Stanković, vojni analitičar agencije VIP Aleksandar Radić, pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova Dragan Šutanovac i voditelj, novinar "Vremena" Miloš Vasić

Bliskoistočna kriza

17.april 2002. Berta Zekić-Belson

Bez Šarona i bez Arafata

Izraelski politički analitičari procenjuju da uspeh Pauelove posete zavisi u prvom redu od uspeha njegovih susreta s umerenim arapskim liderima

Eskalacija bliskoistočne krize

04.april 2002. R. V

Arafat u opsadi

Najnovija izraelska vojna operacija, koja je počela prošlog vikenda, vratila je tenkove u Ramalu i u ostale palestinske gradove. Cilj joj je, kako se takođe tvrdi, "potpuna izolacija palestinskog predsednika Jasera Arafata i zaustavljanje terorizma protiv građana Izraela". Usledila je kao odgovor na zastrašujuće poduhvate palestinskih ekstremista samoubica koji su samo u protekloj sedmici izveli šest takvih napada

Čekajući 31. mart

29.mart 2002. Nenad Lj. Stefanović

Haško prase

U iščekivanju novih izručenja i nagađanja o imenima nije eliminisana dilema po kojem se kriterijumu isporučuju optuženi i ko odlučuje na način: "pošalji ovoga, nemoj onoga"

Bliskoistočna kriza

20.mart 2002. Miodrag Radović

Poslednji talas nasilja

Obnovljeni sukobi Izraelaca i Palestinaca zamračili su ionako tamne izglede za prekid vatre na kome, treći put, radi američki izaslanik Entoni Zini

Samit u Barseloni

20.mart 2002. Vladimir Stanković

Diktat demokratije

Što se nas tiče, bilo je onako kako je moralo biti: nevoljni sporazum glavnih aktera na opšte zadovoljstvo glavnih inicijatora, to jest, Evropske unije; Što se njih tiče, to jest, EU, uz sve razlike ipak su na putu da ciljeve programirane do 2010. ostvare bez većih poteškoća

Borba protiv terorizma – drugi deo

14.februar 2002. Duška Anastasijević

Ratni poklič protiv „osovine zla“

Istorijska paralela koja se američkom predsedniku toliko svidela zapravo je neosnovana, jer, za razliku od "sila osovine", između Irana, Iraka i Severne Koreje ne postoji nikakvo savezništvo. Štaviše, Iran i Irak su od 1980. do 1988. godine vodili iscrpljujući rat u kome je poginulo više od milion ljudi

Ilegalni useljenici

30.januar 2002. Miloš Vasić

Tiho, noću…

Teritorija bivše Jugoslavije spada među značajnije koridore za ilegalno useljavanje u Evropu. MUP Srbije u istom periodu prepolovio je broj ilegalnih prelazaka (sa 3788 u 2000. godini, na 1278 u 2001). Da bi se razumela dinamika i logika kretanja ilegalnih useljenika potrebni su detaljniji podaci: koliko ilegalaca se uhvati na granici pri ulasku; koliko u dubini teritorije i u kolikoj dubini; koliko pri pokušaju izlaska, a koliko u drugim zemljama kad jednom nesmetano prođu kroz neku državu. Takvi podaci ukazali bi – između ostalog – na dva fenomena: na organizovane lance (za koje se zna da postoje) i na policijsku korupciju (za koju se osnovano sumnja da postoji)

Izbor redakcije "Vremena"

26.decembar 2001. Milan Milošević i Nenad Lj. Stefanović u saradnji sa Dokumentacionim centrom "Vreme"

Deset događaja koji su osvetlili 2001. godinu

2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.

Avganistanska kriza

29.novembar 2001. Duška Anastasijević

Rasplet i novi zapleti

Da nevolja međunarodnih posrednika bude još veća, u Avganistanu je gotovo nemoguće prebrojati sve zainteresovane strane koje žele parče kolača u novoj vlasti, a dugotrajna istorija krvavog sukoba tokom koje su različite plemenske i druge vođe neprekidno menjale stranu učinila je da danas svako svakoga gleda s podozrenjem