Braća Osmani – jedna karijera (3)
Bankari i preduzimači
Priča o aktivnostima braće Osmani od kraja devedesetih do danas postaje sve interesantnija i komplikovanija. U drugoj polivini devedesetih stanje na Kosovu se drastično zakomplikovalo i došlo je do formiranja OVK. Kao jedan od komandanata ove grupe javlja se i kasniji premijer Kosova Ramuš Haradinaj. Prema dva nezavisna izvora, poznanstvo i prijateljstvo između Haradinaja i braće Osmani datira, u najmanju ruku, iz vremena Haradinajevog boravka u Švajcarskoj, gde su on i Osmaniji imali zajedničku firmu koja se zvala Feniks
Pozorište
U azilu čistote
Maja Pelević, Ja ili neko drugi; režija Kokan Mladenović; igraju Boris Isaković, Jasna Đuričić, Marija Medenica, Miroslav Fabri i dr.; Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, gostovanje u JDP-u
Kriminal
Dve tuđe prljave priče
Čočorovska i Drašković znaju mnogo više od onoga što piše u predmetu, i mogli bi, ako se ispovede, da mnoge moćne ljude povuku za sobom
K pitanju direktora BIA
Nestranački kandidat
Skupštinski foto-finiš
Ponoćna vlada
Posle višednevne razmene teških uvreda, poslanici Skupštine došli su do zajedničkog interesa: uzdržavanjem od opstrukcije, opozicija je omogućila izbor vlade u poslednjem trenutku
Zoom
Dani posle »noći dugih jezika« – Vlada jasne većine – i nejasnih perspektiva
Radikalna kritika nove vlade polazi od pretpostavke da će više gledati i meriti jedni druge nego što će to činiti s narodnim poslovima. Ni ova pretpostavka ne mora se pokazati tačnom, ako partneri tokom rada vlade obnove poverenje i usaglase do nekog zajedničkog imenitelja različite poglede na neka od ključnih društvenih pitanja
Estonsko-rusko zatezanje
Gorka (pod)sećanja
Zvanični Talin kaže da "ne razume zašto Moskva ne želi stabilne odnose za zemljom od 1,3 miliona stanovnika prema 140 miliona Rusa", ali Moskva uzvraća "da ne razume zašto jedna zemlja sa 1,3 miliona ljudi provocira drugu koja ima 140 miliona"
Turska
Borba za moć
Kako objasniti to što je Stranka pravde i napretka (AKP), koju američki "Njusvik" vidi kao "najliberalniju tursku administraciju", a mnogi zapadni izvori smatraju zaslužnom za period najbržih liberalnih reformi u istoriji zemlje, optužena za islamizam
Novi stanar Jelisejske palate
Sveža krv desnice
Francuska je na putu da doživi toliko željene promene i raskid sa starim političkim modelima, ali je isto tako izvesno da lako može da izgubi svoj jedinstveni socijalni model na kom joj zavide brojne zemlje. Ipak, ostaje neobjašnjivo da u trenutku kada ultraliberalni sistem vrtoglavo gubi na snazi čak i u Americi, gde je sve više stručnjaka koji upozoravaju na njegove negativne strane, Francuska upravo sada ulazi u tu epizodu