Ataše za štampu američke ambasade u Beogradu Rajan Heris kaže za "Vreme" da je "gospodinu Kovačeviću bolje da se dobrovoljno vrati u SAD nego da ostane begunac od pravde celog života, što bi bila velika nesreća za tako mladog čoveka, pred kojim je ceo život". U oštrom kontrastu stoji mišljenje porodice, koje bi se moglo sumirati rečenicom da "se Miladin ni po koju cenu neće vraćati u Ameriku, jer tamo pravde za njega nema"
Kinova kritika populističko-hiperegalističke i parazitske naravi "interaktivnog" interneta lucidan je prikaz jednog ozbiljnog kulturološkog problema: terora mediokriteta s "tehnološkim" pokrićem
Kako je tuča u diskoteci prerasla u pravni i diplomatski skandal
"Kada mi govorimo o Kosovu i Metohiji mnogi misle da razmišljamo samo o prošlosti i mitovima. Kažu nam da se okrenemo budućnosti, ali pod tim podrazumevaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije. Tu viziju budućnosti ne prihvatam. Kada ja govorim o Kosovu i Metohiji, mislim na njegovu budućnost: zaposlene mlade ljude, imovinu koju koriste njeni vlasnici, razvijen elektroenergetski sistem i najveće rezerve lignita u jugoistočnoj Evropi, najznačajnije rezerve olova i cinka u regionu, planine sa desetinama hiljada turista. Govorim o Kosovu i Metohiji ne samo zbog prošlosti već još više zbog budućnosti, ne samo zbog teritorije već još više zbog ljudi čija bezbednost i ekonomski prosperitet predstavljaju izazov za celu Srbiju i međunarodnu zajednicu". To je u uvodu obimne knjige koju ovde predstavljamo napisao Nenad Popović, šef ekonomskog tima za KiM i jug Srbije. Radi se o obimnoj knjizi, 16 poglavlja i oko 500 stranica, knjizi koja predstavlja neku vrstu enciklopedijskog prikaza ekonomske situacije na Kosovu. "Vreme" se opredelilo da objavi izvode iz poglavlja koje se bavi privatizacijom na KiM. Čini nam se da je ovo poglavlje najbolji dokaz kako se iz nepravnih rešenja rađaju nepravične odluke i to na štetu svih građana Kosova.
Vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u 2007. premašila je deset milijardi evra, što je za četiri milijarde više nego prethodne godine
I Vuku Draškoviću se, kanda, javilo da je saborovanje na Ravnoj gori promašena investicija, te da je taj komad sa pevanjem i pucanjem odigrao svoje, no Ravna gora je postala "institucija" za sebe, gde svako, kako najbolje zna, maršira i srbuje, jašta nego za sebe
Čudesni trkač osvojio je na desetine trofeja i napunio muzej ergele priznanjima. Atlantik je i danas živ, dvadesetrogodišnje grlo ponosito troši svoje staračke dane, nakon što je 1991. prestao da se takmiči
