Iako je očigledno da je huliganska grupa “Principi”, koju sada nazivaju kriminalni klan Belivuk–Miljković, zapravo ogledalo korumpiranosti državnog sistema i kriminalizacije dela bezbednosnih struktura i pravosuđa u Srbiji, tužilaštvo koje vodi ovaj slučaj nije se podrobnije bavilo povezanošću klana sa predstavnicima države
Mare Mesar je prozivao Vulina i Vučića da je ozloglašena kuća u Ritopeku bila njihov štek, jedan od braće Budimir je rekao da je palio baklje na krovovima za vreme korone, a Kuzman je tražio da ide na poligraf, žalio se da ga je ostavila verenica i pohvalio da trenira u zatvoru
Trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubili su skinhedsi zato što je bio Rom. Prebili su ga u centru Beograda, a da se niko od prolaznika nije ni osvrnuo. Oni nisu ubili samo njega, ubili su sve nas, kazala je njegova sestra
Kako je lik Gavrila Principa postao svetski brend za kokainske tovare, ali i za beogradski kriminalni klan, najsuroviji na Balkanu. Otkrivamo i kako je pod okriljem političke i državne zaštite klan Belivuk–Miljković nastao i rastao
Posle kritika čečenskog poglavara, iznošenje optužbi na račun vojske spustilo se na nivo rukovodilaca ruskih regija, pa čak i okupiranih ukrajinskih teritorija. To su učinili mnogi gubernatori, a najdalje je otišao Kiril Stremousov, zamenik šefa administracije Hersonske oblasti postavljen iz Moskve, svojom izjavom da bi, kako mnogi kažu, ministar odbrane koji je dopustio takvo stanje stvari trebalo, kao oficir, da se ustreli
U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja
Kako je lik Gavrila Principa postao svetski brend za kokainske tovare, ali i za beogradski kriminalni klan, najsuroviji na Balkanu. Otkrivamo i kako je pod okriljem političke i državne zaštite klan Belivuk–Miljković nastao i rastao
Pitanje (ne)dostojnosti bilo kojeg ljudskog bića da se pojavi u javnosti složeno je i ne može se apsolvirati u dve-tri zgodno zvučeće i trendove prateće progresivno-humanističke parole
Za glavnokomandujućeg ruskih snaga u Ukrajini je postavljen general Sergej Surovkin koji je ratno iskustvo stekao u Čečeniji i Siriji, koji navodno ne preza od surovih akcija, ne mari za civilne žrtve i zbog toga u vojnim krugvima ima nadimak „General Armagedon“
Nikad čovek je delo u kome užas dolazi iznutra, iz psihe jednog odurnog čoveka koji u isto vreme izaziva i sažaljenje i gnušanje
Narkodiler i vođa huliganske grupe “Janjičari” Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi neposredno pre nego što je 12. oktobra 2016. ubijen u mafijaškoj likvidaciji, zapisao je u svom rokovniku šta planira da ostvari u naredna dva meseca, tačnije do kraja godine. Ti planovi otkrivaju i početke njegovog kriminalnog klana, koliko su tada materijalno bili moćni, a koliko su se, prvenstveno od dilovanja droge, obogatili pošto je klan preuzeo Velja Nevolja, za kog se veruje da i dalje ima sakrivenih 70 miliona evra i desetine luksuznih nekretnina
Klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića (na slici gore) nekoliko godina je odlučivao ko u Srbiji diše, a ko će prestati da diše. Bili su najjači saradnici crnogorskog Kavačkog klana na teritoriji Beograda, zaduženi za likvidacije protivnika, ubiranje reketa, rasturanje droge i oružja. Grupa huligana je za kratak period prerasla u odred smrti, naoružan do zuba, obučen za pratnju i kontrapratnju sa jakim vezama u policiji i bezbednosnim službama. Viđani su često u društvu državnih funkcionera, bili su članovi vladajuće Srpske napredne stranke, nazivali su ih “brat Velja i brat Mare” i važili su za nedodirljive. Međutim, kada su im nadimci promenjeni u Velja Nevolja i Mare Mesar, od njih svi peru ruke
