Beleške o obrazovanju
Koliko smo daleko od Finske
U Finskoj obrazovanje je besplatno za sve. Njihova deca imaju najbolje rezultate na PISA testovima. U osnovnoj školi dobijaju besplatne udžbenike, obroke, zdravstveno i socijalno osiguranje. Svi učitelji moraju da budu najmanje masteri (MA), a interesovanje za Učiteljski fakultet je otprilike slično kao u Beogradu za Akademiju dramskih umetnosti. Konkurencija je takva da manje od deset odsto prijavljenih uspe. Pošto retko ko uđe iz prve, studiraju nešto drugo, iz godine u godinu pokušavaju, sve dok se konačno ne upišu
Raditi u IT-ju
Elektronsko robovlasništvo
Dvadesetjednogodišnji mladić zaposlio se u Foxconnovoj fabrici u Šenzenu na jugu Kine krajem juna, a mesec dana kasnije izvršio samoubistvo skočivši kroz prozor sa šestog sprata zgrade u kojoj su smešteni radnici. Foxconn je objavio da planira da pribavi nove radnike – robote. U kafeu Macs u Appleovom kampusu se svi okupljaju. Tu se pije kafa i jede sendvič za 25 centi. Hrana je, kažu, vrhunskog kvaliteta, a društvo im često prave razne face iz Applea, uključujući i Stiva Džobsa lično
Kako je pčelinji kralj postao ženka
Da bi u patrijarhalnom svetu naučnici uopšte prihvatili ideju o tome da jednom zajednicom kao što je pčelinja može upravljati ženka bilo je neophodno da se promene društvene okolnosti – zagonetka matice se rešava u doba kad se kraljevima odrubljuju glave, a drugi "obični" ljudi zauzimaju njihovo mesto
Pozorište – Život i smrt Marine Abramović
Ples života, igra smrti
U produkciji Mančesterskog međunarodnog festivala i Kraljevskog teatra iz Madrida u teatru Lovri u Salfordu, 9. jula izvedena je premijera predstave Život i smrt Marine Abramović u režiji Roberta Vilsona
Kultura sećanja – Jugoslavenske izbeglice u Egiptu, februar 1944 – novembar 1948.
Napušteni u Sinajskoj pustinji
Cilj ovog napisa je da opiše kako su izbeglice, koje su bile izvan kontrole Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), živeli i preživeli gubitak bližnjih, okrutnu pustinjsku klimu, bojazan da postanu beskućnici ili da budu vraćeni u domovinu u kojoj vlada staljinizam. Pokušaću da predočim blizak odnos nekih članova Britanske vojske (MERRA) i službenika UNRRA s jedne i Izbegličkog Centralnog komiteta (ICK) s druge strane. ICK je bio postavljen od KPJ
Žetva 2011.
Uvreda za pamet i žito
Ako je do boga, dosta je: jesen je bila blaga pa su i okasneli stigli da poseju, zima je bila baš kako treba – sa snegom u mrazne dane da mlada biljka ne izmrzne, kiša je padala baš kad treba da se zrno nalije, udario je i grad baš kad treba – tek da ne bude da ga nije bilo, a kad je žito dozrelo, udarila je vrućina, baš kako treba. Sve je baš kako treba, samo da se akteri, ratari, mlinari, trgovci i država dogovore kako berićet da podele i da puk obaveste koliko će koštati hleb njihov nasušni
Knjige – Koliba sećanja
Epoha srećnog čoveka
Knjiga memoara Tonija Džata nije ni debela ni pompezna "sveobjašnjavajuća" knjiga, ona je samo VELIKA knjiga, jedna od najboljih i najvažnijih koje vam se danas i ovde nude
Međunarodna Dunavska konferencija
Dugine čarolije iznad Đerdapske klisure
Baš kao što se – prema legendi – pred pohod na Rim iznad legija cara Konstantina na nebu pojavio znak u obliku krsta pod kojim će navodno pobediti, tako je u jednom trenutku debela duga masno-intenzivnih boja, kao da je retuširana, spojila rumunsku i srpsku obalu, da bi mistici mogli da je protumače kao najavu pobede ideje Evrope ujedinjene oko Dunava
Lični stav – Nauka, javno mnjenje i zakonodavac
Genetika na optuženičkoj klupi
Govori se o "Frankenštajnovoj hrani", o tome da se "naučnici opasno igraju Boga" – da li smo svedoci neosnovane satanizacije kompletne tehnologije genetičke modifikacije? Gde su granice razumne predostrožnosti? Zašto su naši zakonodavci rigidniji od evropskih kad su u pitanju genetički modifikovane biljke
Višegrad – Temeljac za Kamengrad
Šta bi rek’o Andrić
Kad se privede kraju Kusturica ode na svoje mesto do Dodika, voditeljka najavi Hor i orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića. Onaj zeleni bager stade kopa pred binom, zatrča se po livadi i žuti buldožer, u tu buku i brektanje, po veliku zamisao velikog režisera javi se orkestar, krenu Karmina Burana
Nove činjenice o pračoveku iz Sićeva
Pismo iz najdublje prošlosti
Iako će starost nalaza pračoveka iz Sićevačke klisure tek biti tačno utvrđena daljim analizama, ovaj gotovo detektivski rad, u koji su uključeni stručnjaci iz nekoliko oblasti, u ovom trenutku dozvoljava da zaključimo da je ovaj nalaz star najmanje 113.000 godina