Slovenac Vouk ne mora da plati novčanu kaznu za prebrzu vožnju, jer je imao pravo da Sveti Kancijan ne prizna za naseljeno mesto, pošto je ime grada na tabli na ulazu bilo ispisano samo na nemačkom, a ne i na slovenačkom jeziku
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
U planovima za narednu godinu, u koje je uključen i nastup u Jugoslaviji, Simens najavljuje dalji razvoj i nova radna mesta uprkos ekonomskim kretanjima koja ukazuju da je svet zagazio u recesiju
O Balkanu se, kao i o svemu drugom, može misliti, pisati, sanjati ili raspravljati na svaki zamisliv način, od romana Karla Maja do hronika Ive Andrića, od reportaža Artura Evansa do dramatičnih putopisa beznačajnih avanturista, od izjava Ričarda Holbruka do ozbiljnih obaveštajnih izveštaja
"U odnosu na velika pitanja kojima se bavi Evropa, naši neizglađeni sporovi gube na značaju." Posle susreta sa Stipetom Mesićem u predsedničkoj palati na Pantovčaku, ove reči Milana Kučana, predsednika Slovenije, delovale su utešno, ali deoba teritorija između Hrvatske i Slovenije nije završena
U kolekciji od 25 pisama srpskih pesnika i književnika upućenih Slobodanu Jovanoviću deset je napisano rukom Isidore Sekulić. Taj deo prepiske, koju "Vreme" ekskluzivno objavljuje, pokriva period od marta 1928. do marta 1930. godine. Upućena su iz Beograda, Jezerskog kod Ljubljane i iz Pariza. Pored ostalog, ona otkrivaju i neke lične detalje Isidorinog druženja sa porodicom Slobodana Jovanovića
Jazz Fest Sarajevo je primer kako se sa puno entuzijazma, ljubavi i znanja, uz pomoć evropskih kulturnih centara, može sastaviti jak festival, koji zadovoljava stroga merila poznavalaca
Iz iskustva koje sam stekao jesenas u dijalogu sa sindikatima, čini mi se da je u širokim slojevima našeg društva dosta rasprostranjeno uverenje da je Tito opet među nama, pa da se može živeti na kredit i iznad produktivnosti rada. Još se klackamo između reformi i rumunskog populizma. Ne razumem ravnodušnost javnosti prema količini novca koji je Srbija dobila proteklih dana. Divno sam se osećao u Cavtatu pred 500 svetskih finansijera, ali mi je loše u društvu domaćih "primarijusa", kaže u intervjuu za "Vreme" Božidar Đelić
U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.
Istrijanin, predsednik lige za borbu protiv turizma, osnivač grupe Gori Uši Vinnetou, zabavljač i pesnik opisuje svoj suset sa Beogradom: "Popio sam kleku, super. Pijem samo vaš kafe turko, ne espreso. Pivo sam pio, neko smrdljivo, nije mi se svidilo, ali sam ipak popio četiri komada. Vozili smo se taksijem, a taksista pjeva pjesme Dragojevića, Magazina. Ma što ne pjeva neki turbofolk! Nikako da se otkačim hrvatske estradne pizdarije"
