Kao i većina sveta, Balkanci su skloni da o sebi misle kao o ljudima posebnog kova, što ih – žalosno predvidljivo – ponekad odvodi preko praga psihoanalitičkog „narcizma malih razlika“, ravno do dna, u ruke onih koji koriste onaj Marfijev veći čekić. Balkan kao zavičaj sasvim je druga priča, zgodna da se prenese u svim oblicima, od kojih priznanje ljubavi „bez potrebe da se njime ponosim ili da ga se stidim“ može biti oslobađajuće.
Iskustvo pokazuje da odgovorno i znalački pisati o Balkanu danas nije nimalo lakše no nekad. Projekat izdavačke kuće Clio čiji je cilj objavljivanje posebnih istorija susednih balkanskih naroda podstakao je organizovanje serije razgovora o novim putevima pisanja istorije Balkana, pa i o potrebi njenog redefinisanja. U žiži interesovanja nesumnjivo su dve zanimljive knjige koje je nedavno objavio ovaj beogradski izdavač – Istorija Balkana Stevana K. Pavlovića i Albanci minhenskog profesora i poznatog svetskog albanologa Petera Bartla.
Gete institut i izdavačka kuća Clio su krajem prošle sedmice, 6. i 7. decembra, u Beogradu organizovali prvi u nizu planiranih susreta. Na intenzivnom dvodnevnom seminaru i u diskusijama učestvovali su dr Edgar Hösch, dr Herwig Kempf, dr Andrej Mitrović, dr Ljubinka Trgovčević, dr Aleksandar Fotić, dr Hannes Hofbauer, dr Peter Bartl, dr Dušan Bataković, dr Milan Ristović, dr Smilja Marjanović Dušanić, Zoran Hamović, dr Spiridon Sfetas, dr Đorđe Borozan, dr Milna Ristović, dr Ljubodrag Dimić, dr Aleksandar Fotić, dr Miloš Antonović, mr Angelina Banović Markovska, dr Snežana Dimitrova, Aleksandar Prokopijev, dr Aleksandar Loma, Bora Ćosić, dr Darko Tanasković, dr Božidar Jakšić, Dragoljub Žarković i drugi.
Početkom sledeće godine očekuje se dolazak u Beograd profesora Stevana Pavlovića i Ričarda Kloga, autora čije su knjige o istoriji Balkana i Grčkoj u novo doba takođe objavljene u izdanju kuće Clio. Serija predviđenih razgovora trebalo bi da se nastavi povodom posete direktora Sorbone Žorž-Anrija Sutua našem gradu i izdanja, u istoj biblioteci, njegove čuvene knjige Neizvestan savez, koja govori o nastanku Evropske zajednice. Biće to prilika da se, u saradnji s francuskim i nemačkim kulturnim centrima, organizuje izložba o rađanju nove Evrope. Istovremeno, biće to i podsticaj razgovorima o perspektivama i izgledima našeg uključivanja u zajednicu evropskih naroda. Ili, u najmanju ruku, pogled i predlog za razmišljanje koji nam istoričari upućuju kada je reč o nekim od suštinskih dilema ovog trenutka.
„Vreme“ u ovom dodatku objavljuje izlaganja Angeline Banović Markovske (Makedonija) i Hannesa Hofbauera (Austrija), kao i sažetke izlaganja i diskusije drugog dana seminara. Izbor i oprema tekstova su redakcijski, a ilustracije čine istorijske karte Balkana sa Univerziteta Teksas (www.lib.utexas.edu/maps) i Piccolo atlante storico (Instituto Geografico De Agostini – Novara, 1966).
