Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
Formiranjem "ekspertske komisije" opozicija prebacuje igru u Vučićevo dvorište, prisiljavajući ga da eksplicitno odbije svaki dijalog, pa i sa ovom reprezentacijom građana
Nekoliko "pitanja o smislu šetanja" i već postojećih "objašnjenja s povodom" za anketno istraživanje SeConS-a (Grupe za razvojnu inicijativu) i Fondacije "Fridrih Ebert"
Da li je miting "Svi kao jedan" bio kulminacija protesta "1 od 5 miliona" ili njegov pravi, odloženi početak? Šta ako su prethodna četiri i po meseca okupljanja i šetnji po Srbiji bili samo uvertira, ne za radikalizaciju koje su svima puna usta, nego za konkretizaciju prave političke borbe
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
"Ukoliko do 13. aprila ne dođe do ispunjavanja zahteva protesta, naš odgovor mora biti radikalizacija. Tu ne mislim na izazivanje fizičkih incidenata, već na inteligentno osmišljene forme mirne građanske neposlušnosti. Sistem je i ovako na ivici pucanja, a tada će postati više nego očigledno da je jedini način da se izbegne kolaps uspostavljanje suštinskog dijaloga vlasti i opozicije. Kada kažem dijalog, to nipošto ne znači da treba odustati od zahteva koje su građani postavili, već da treba biti racionalan i razumeti da do njihovog ispunjenja teško može doći u samo jednom koraku"
Srbija, koja se do danas delila mnogo puta, prvi put ima medijsko tržište koje fizički razdvaja gledaoce. Problem je u tome što ne samo da ne biramo programe koje želimo da gledamo, već smo ugovorima sprečeni i onemogućeni da dokupimo programe koje želimo
Izbori će biti u junu ili martu, saopštili su nam iz predsedništva Srpske napredne stranke, ali njima verovati to se danas zove "kod naivnog Nišlije" jer Vučić može da zakaže pa naglo otkaže, kao što je bio slučaj s paradom u Nišu
Dugo najavljivani kao mogućnost prevazilaženja unutrašnje političke krize, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji i dalje izgledaju više kao pretnja opoziciji a manje kao želja režima da se politički život normalizuje. Zato izgleda da će se pre konačne odluke bitka voditi na ulici gde će režim pokušati da organizovanom masom jednom za svagda preuzme temu mitingovanja po principu "to mi radimo i vidi koliko nas je", ako građani ne poslušaju onu poruku sa poziva koji kruži društvenim mrežama i na kojoj piše: "13. april, Beograd, Milion što se čita kao Mi ili On"
Vlast u Srbiji je diskreciona do krajnjih granica, sve odluke su u rukama Aleksandra Vučića, ali meni izgleda da je on u rukama mnogih ljudi koji su uz njega porasli do nove poslovne i društvene elite
Maltene preko noći radnici komunalnih preduzeća isekli su deo drvoreda na Kalemegdanu zbog "pripreme terena" za izgradnju "velike turističke atrakcije", beogradske gondole koja treba da poveže Kalemegdan sa Ušćem.
