Šta ti radi otac: Pitanje uz partiju šaha
Aleksandar Vučić i dalje tvrdi da je „tvrd orah“ i u prošlu nedelju poslao je javnosti poruku preko Instagrama. Eno ga, sedi u blokiranoj zgradi Predsedništva i igra šah sa ministrom policije. Voleo bih da znam da li je ministra, premišljajući se između male i velike rokade, pitao šta će njegov otac s tri stotine hiljada evra u rancu u hotelu „Šumadija“ (o tome opširno pišemo u ovom broju „Vremena“) i ko je grupa ljudi maskiranih fantomkama koji su ozbiljno demolirali predvorje hotela, odnosno da li ih je policija pohapsila.
Možda ga je i pitao, ali nastupila je poslednja faza jednog režima i vlada „omerta“, zavera ćutanja. Detalje ćemo, kao i u drugim slučajevima, saznati tek i kada ovi padnu s vlasti, ako glavni akteri u tom trenutku budu dostupni nekim novim vlastima i ako ti novi reše da bi od toga mogli da imaju više koristi nego štete.
Korupcija je prvenstveno rasprostranjena tamo gde postoji značajna diskreciona vlast. I u meri u kojoj je rasprostranjena, ona tu vlast racionalizuje, kao što obezbeđuje onima kojima je usluga potrebna da računaju s troškom koji uz to ide i tako racionalnije odluče isplati li se da u taj posao ulaze ili ne.
A naša vlast je diskreciona do krajnjih granica, u rukama je jednog čoveka, ali meni izgleda da je on u rukama mnogih ljudi koji su uz njega porasli do nove poslovne i društvene elite. Kad Vučić tvrdi da je on lično skroman i da svoje bogatstvo nije uvećao za sve ove godine, to ne važi za one kojima se okružio i oni, za sada, imaju interes da ga održavaju u životu dok ne proračunaju koliki je to trošak, pa ako bude veliki za njih, pustiće ga da igra šah do kraja života. Nadam se, na Kalemegdanu.
Množenje primera: Providne igre
Lideri Saveza za Srbiju napokon su izašli iz senke koja je do proteklog vikenda nosila bezličnu firmu građanskih protesta i uzjahali su kamion. Skidanje rukavica praćeno je jačanjem agresije Aleksandra Vučića koji je, tobože, jedva sprečio narod iz cele Srbije da dođe da ih bije, a isticali su se i državni i paradržavni mediji u združenoj odbrani glavnog urednika Srbije – Aleksandra Vučića.
Pokušavao je da narodu koji izlazi na ulice, sada već u stotinak gradova u Srbiji, objasni da su zavedeni i da iza toga, osim fašiste i tajkuna, stoje i Haradinaj i Tači i rekao je da će, koristeći arhaični jezik Dušanovog zakonika, svi biti privedeni „poznaniju prava“, a čini mi se da je za Đilasa već spremljena neka optužnica.
Dragan Đilas je odgovorio u „Blicu“: „On u ovoj zemlji i optužuje i presuđuje, hapsi i šalje u zatvor, godinama već gledamo kako se preko njegovih medija ljudima najavljuje robija, kako se kriminalizuju i zatim te iste takozvane kriminalce pušta na slobodu u nedostatku dokaza. Iskoristi ih, po tradiciji, samo uz pomoć sile za svoj politički rejting. I to baš on, on kao diktator koji je razorio svaku nekada nezavisnu instituciju. Kaže danas taj Minhauzen da mi nikad ne bi pružio ruku jer sam ja, kako tvrdi, ukrao 500 miliona preko četiri firme. Pre povratka u politiku trčao je da me sretne i ponudi mi da budem kandidat za potpredsednika vlade ili gradonačelnik, svestan sa kakvim diletantima nesposobnim radi. Ja sam odbio Aleksandra Vučića i sve njegove ponude, i to rekao javno jer je najveći lažov i štetočina u istoriji Srbije. On i njegovo najbliže okruženje imaju više novca nego što su videla naša najveća javna preduzeća ikada u istoriji. On je čovek koji lično odlučuje kada se Arapima poklanjaju milijarde i kada se ruši Beograd zbog njih. Mi smo postali jedna kolonija u kojoj on daje bez tendera svakome šta želi samo da opstane na vlasti.“
Kao očigledan primer klijentelizma, može se za ovu priliku uzeti i Telekomova kupovina pojedinih kablovskih operatera. Tu je, štaviše, „igra“ dvostruka. S jedne strane, Telekom kao firma u šakama aktuelnog režima tako preuzima kontrolu nad velikim delom informativnog prostora, potiskujući one privatne kompanije koje vlastima nisu po volji.
Sa druge strane, na taj način deo državnog novca (tačnije novca poreskih obveznika) odlazi u džepove privatnika bliskih vlastima. Ali, tu se priča ne završava. Jer ti privatnici, koji su svoje firme, navodno, prodali po basnoslovnim cenama, odmah za te pare kupuju druge medijske kuće. Cilj je očigledan – kontrola još jednog broja kanala uticaja na javno mnjenje, sada posredstvom (navodno) privatnih kompanija.
A u pozadini svega, kao i u prethodnim slučajevima (kao i u onima koji ovde nisu spomenuti) stoji – kontrola biračkog tela. I izigravanje demokratije.
Primera ima gotovo bezbroj, ali evo jednog sasvim svežeg: suđenje Žarku Veselinoviću zbog nelegalne gradnje na Goliji, ranije najavljeno za utorak 19. mart 2019. godine, otkazano je nakon što je tužilac odustao od optužnog predloga, saznaje BIRN.
Iz suda u Ivanjici nisu odgovorili na pitanje BIRN a koji su razlozi zbog kojih je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja mlađeg brata Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena sa severa Kosova.
Žarko Veselinović nije do 16. januara uplatio 50.000 dinara u humanitarne svrhe po naredbi tužilaštva u Čačku, koje je bilo spremno da mu oprosti krivično delo nelegalne gradnje na Goliji. Zbog nepoštovanja ovog dogovora tužilaštvo u Ivanjici podnelo je optužni predlog od koga je sada, vidimo, odustalo.
Inspektorka je nepravilnosti utvrdila u postupku nadzora objekta na Goliji obavljenog 23. oktobra 2017, tokom kojeg su ona i njene kolege nailazili i na fizičke prepreke, poput balvana postavljenog na putu ka mestu sastanka sa Žarkom Veselinovićem, koji se tada predstavio kao investitor.
Poseban vid inteligencije: Slušaj moju pesmu
Kao neka hobotnica, ova nova klasa ne samo da isisava novac, već i srž svakog „poznanija prava“, kako Vučić sve češće govori trudeći se da arhaizmima opseni javnost.
„Ono što čini umetnost vladanja u današnje vreme je: kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. U tom smislu se čak može reći da su rezultati ove vlade dobri. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne, nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome, to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Kad neko izvana procenjuje koliko je ova vlada uspešna, moguće je da je karakteriše kao uspešnu. Ali, sa stanovišta ljudi koji ovde žive, bojim se da to nije tako. Međutim, nažalost, tajna politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ubedite ljude da glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa.“
Ovaj opsežan citat deo je intervjua koji je profesor sociologije Vladimir Vuletić dao „Vremenu“ u aprilu 2015. godine. Da, ne grešite, to je sada predsednik Upravnog odbora RTS a, onaj koji odjednom prelazi na stranu ubeđivanja ljudi na uštrb njihovih interesa.
Oko nas je sve više ljudi čija se inteligencija sastoji od spremnosti da slušaju samo sebe i sopstvene primedbe s primerenom pažnjom. A još kad novac progovori…
