Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Apsurd je što bi i u interesu Rusije, ali i Zapada, bilo da se rat što brže završi, pa makar, sa zapadnog stanovišta, ma koliko to bolno bilo, i porazom Ukrajine i instaliranjem proruske vlasti. Ako se krvavi sukob sa mnogo civilnih žrtava bude odužio, obe strane će biti primorane da dižu ulog. U otporu ruskoj invaziji Ukrajinci su prepušteni sami sebi. Da se NATO direktno umeša, svet bi bio na ivici rata sa nesagledivim posledicama
Jelisejska palata je saopštila da su predsednici SAD i Rusije u noći na ponedeljak načelno pristali na sastanak na vrhu. Američki uslov za to je da “ruske trupe ne umarširaju u Ukrajinu”
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da neće skršetnih ruku gledati ako se NATO bude širio na istok i/ili Ukrajina bude napala Donbas. Predsednik SAD Džozef Bajden koji je otvorio dva fronta, u Istočnoj Evropi i na Pacifiku, je potvrdio pomoć Ukrijini, ali i indirektno poručio da Amerika neće ratovati zbog nje
Filmski centar Srbije ne želi da gledate sat i po ili dva filma 2020. Možda zato što već postoji besplatna dvadesetčetvoročasovna verzija
"Nije dobro porediti ratove u Jugoslaviji sa ratom u Ukrajini. Srbi koji tako misle, greše. Rat u Ukrajini nije pitanje kulture, jezika, nacionalnosti, to je pitanje konkretnog političkog pravca koji je danas prisutan u Rusiji. Dakle, to je politički rat"
Jedni govore da iza ubistva Borisa Njemcova stoji Vladimir Putin, drugi da je Njemcov ubijen da bi se destabilizovala Rusija, treći da su likvidaciju izvršili ruski borci iz Ukrajine, četvrti da je možda u pitanju osveta zbog njegove ljubavne veze sa lepom manekenkom... Dok se teorije ređaju, pedesetak hiljada ljudi u Moskvi se oprostilo od poznatog opozicionara
"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.
U Nemačkoj je preko šezdeset uglednih javnih ličnosti potpisalo apel u kome upozoravaju na opasnost od rata sa Rusijom, pozivaju na dijalog sa Moskvom i traže veće razumevanje za ruske strahove. Apel je izazvao lavinu kritika, negodovanja i podrugivanja. Ipak, nametnulo se pitanje: dokle je Evropa spremna da ide zarad principijelnog kažnjavanja Rusije zbog njene ekspanzionističke politike i da li su se aveti hladnog rata već otrgle kontroli
