Zbog vojne pomoći Ukrajini vlade zapadnih zemalja suočavaju se s povećanim zaduživanjem, a neke najavljuju veće poreze i smanjenje ulaganja u javni sektor – sve kako bi finansirale rastuće vojne budžete. To je teško prodati biračima
Smatra se da je oko 700.000 ljudi na području koje pripada današnjem Izraelu ili pobeglo ili proterano iz svojih domova. Mnoge palestinske izbeglice u inostranstvu bez državljanstva su sve do danas
Malme se priprema za finale Evrovizije na kome će nastupiti 26 takmičara. Na ulicama su kordoni policije, a prema švedskim medijima, pojačanje pruža i norveška i danska policija. Organizatori ističu da na takmičenju nema mesta politici
U jeku dva rata u Malmeu se bliži finale ovogodišnjeg Eurosonga. Organizatori neprestano ponavljaju da tu ima mesta samo muzici, a ne i politici, ali ih stvarnost demantuje. I tako već decenijama
Policija u Njujorku uhapsila je tristotinak propalestinskih demonstranata koji su držali univerzitete pod blokadom. Bivši predsednik Donald Tramp opisao je hapšenja kao „prelepa“, a Džo Bajden ćuti dok se zaoštrava sukob koji bi mogao imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD
Ni Društvo naroda posle Prvog ni Ujedinjene nacije posle Drugog svetskog rata nisu svetu donele mir. U relativnom miru već skoro osam decenija uživaju zemlje zapadnih demokratija. Ako izvučemo zaključke iz istorije, to zapravo i nije mir, već doba primirja između oružanih sukoba
Za razliku od video-igre rušenja, snimci sa lica mesta su apsolutni horor, bilo da se radi o vađenju nastradalih, živih ili mrtvih iz ruševina ili snimcima ranjenih i povređenih koje dovoze u improvizovane bolnice
Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica
Direktan napad Irana na Izrael je presedan u višedecenijskom sukobu dva arhineprijatelja. Izrael se, za sada, uzdržao od nesrazmerno ubitačnog odgovora, što je takođe presedan. Razlog tome je što su Izraelci uz pomoć Amerikanaca, Britanaca i Francuza neutralisali 99 odsto jata iranskih dronova, krstarećih i balističkih raketa pre nego što su pogodile ciljeve
“Po proceni konsultantske firme Jane’s iz 2012. godine, cena sata naleta “rafala” bila je 16.500 američkih dolara, sada može biti samo viša, zbog inflacije. Dalje, procena koju je prihvatio NATO jeste da bi svaki pilot trebalo da ostvari 180 sati naleta godišnje – mali broj sati naleta znači ne samo nedovoljnu obučenost za borbene misije, već i veći rizik od vazduhoplovnih nesreća. Po toj računici, potrebno je izdvojiti skoro tri miliona dolara godišnje samo za jednog pilota. Čak i ako se taj novac obezbedi, to će biti nauštrb ne samo drugih budžetskih korisnika, već i, na primer, mogućnosti obuke i održavanja infrastrukture u drugim jedinicama Vojske Srbije”
Sjedinjene Američke Države, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, papa Franja,,, osuđuju napad Irana na Izrael. Aleksandar Vučić očekuje smirivanje situacije, ali samo privremeno
Nedostatak ozbiljne štete, pored Netanjahuovog razgovora sa Bajdenom, doveo do toga da Izrael odustane od kontranapada, prenose tamošnji mediji, dok iz Ministarstva odbrane poručuju da Iran mora platiti cenu za svoju agresiju
