Policija u Njujorku uhapsila je tristotinak propalestinskih demonstranata koji su držali univerzitete pod blokadom. Bivši predsednik Donald Tramp opisao je hapšenja kao „prelepa“, a Džo Bajden ćuti dok se zaoštrava sukob koji bi mogao imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD
Tristotinak studenata privedeno je u sredu na univerzitetskim kampusima u Njujorku u jeku studentskih okršaja zbog sukoba na Bliskom istoku.
U Los Anđelesu je bilo posebno napeto kada su proizraelski demonstranti napali propalestinski kampus, pokušavajući da sruše barikade. U napadu je, navodno, korišćeno šta se stiglo – biber-sprej, cigle, vatromet, daske, čak i buzdovani.
Tridesetak univerziteta u zemlji je pod blokadom, jer propalestinski demonstranti u jeku sve većeg stradanja u Gazi traže da njihovi univerziteti prekinu saradnju sa kompanijama koje posluju sa Izraelom.
Obrazovne institucije su uglavnom u rebusu, reagujući različito. Tako je Univerzitet Braun dogovorio sa demonstrantima da uklone protestne kampove, a on će formirati radno telo koje će glasati o eventualnom prekidu saradnje sa kompanijama iz Izraela.
Univerzitet u Arizoni je pak „rasporedio hemijski iritirajuću municiju“ da rastera „nezakonito okupljanje“.
Više od hiljadu demonstranata uhapšeno je tokom poslednje dve nedelje u kampusima u Teksasu, Juti, Virdžiniji, Severnoj Karolinu, Novom Meksiku, Konektikatu, Luizijani, Kaliforniji i Nju Džersiju.
Škakljiva stvar u kampanji
Dok aktuelni predsednik Džozef Bajden ćuti, njegov konkurent na predsedničkim izborima u novembru Donald Tramp je bez dileme odabrao stranu.
Tramp je izjavio da je bilo „prelepo“ gledati kako policija u njegovom rodnom Njujorku hapsi propalestinske demonstrante na Univerzitetu Kolumbija.
Za njega je omladina koja protestuje protiv stradanja u Gazi sastavljena od „besnih ludaka i simpatizera Hamasa“.
Tramp je naravno potkačio i Bajdena, tvrdeći da njegova administracija planira da preplavi američke gradove izbeglicama iz Gaze.
U jeku prvog od nekoliko krivičnih postupaka protiv njega, Tramp je u sredu nastupao u Viskonsinu i Mičigenu, dve „kolebljive države“ u kojima bi pobeda na izborima značila mnogo.
Bajden ćuti
Predsednik Bajden je pak u komplikovanijoj poziciji jer veliki broj birača na koje bi trebalo da računa u novembru ne odobrava izraelsku odmazdu prema Palestincima nakon brutalnih napada Hamasa na Izrael.
Dve poslednje ankete pokazale su priličnu podeljenost društva, ali je jasno da podrška izraelskim vojnim akcijama pada kako raste broj žrtava u Gazi.
U anketi Galupa u martu je 55 odsto ljudi reklo da ne podržava izraelske akcije, a samo 36 odsto ih podržava.
Očekivano, podrška je najmanja među mladima koji naginju Demokratama i muslimanima.
To je verovatno razlog što Bajden ćuti i u iskušenju je da bude prvi američki predsednik koji ne daje nedvosmislenu podršku Izraelu od uspostavljanja jevrejske države 1948. godine.
Poslednji Bajdenov javni komentar pre više od nedelju dana trebalo je da bude izbalansiran. Rekao je da osuđuje „antisemitske proteste“ i „one koji ne razumeju šta se događa s Palestincima“.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
