Fenomen Aleksandar Vučić

Nov car i carevo novo odelo

Ono što je koliko juče definisano kao agresivnost, bezobrazluk i isključivost najboljeg Šešeljevog pitomca Aleksandra Vučića, danas se čita kao energičnost, hrabrost i odlučnost mladog lava srpske politike. Njegova sklonost skandalima i aferama danas se objašnjava kao poznavanje političkog marketinga. Fanatizam je postao upornost, a okretanje leđa Šešelju konačni dokaz zrelosti, a ne verolomstvo. Ali, umnogome je takvoj promeni slike o sebi doprineo sam Vučić, dojučerašnji skupštinski galamdžija koji se naglo utišao, jer je naučio da se jače čuju oni koji govore tiho

Propast »Beograd filma«

Od »Balkana« pa do »Jadrana«

Sudbina najstarijeg i vodećeg srpskog preduzeća za filmove konačno je dobila svoj epilog: operacija uspela, pacijent umro

Naučni vikiliks

Tag slobode

Nakon samoubistva iznuđenog nepravednom presudom, dvadesetšestogodišnji američki naučnik sa MIT-ja i idol internet aktivista širom sveta Aron Švarc, ostaće upamćen kao prva žrtva nove revolucije koja je u toku – globalne borbe za internet slobode

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Pozorište – Ajnštajn na plaži u Amsterdamu

Hod protiv muzike

Kada su 1976. godine stvorili Anštajna na plaži, Filip Glas i Robert Vilson bližili su se četrdesetoj, iza sebe su već imali značajan broj ostvarenja, ali ne i senzacionalnu međunarodnu karijeru. Ajnštajn je bio njihova opklada na sve ili ništa. Balansiranje na ivici, neprihvatanja kompromisa, neslaganje sa konvencijama, izlaganje svog "sve ili ništa" na sceni opere i njegovo neprekidno ponavljanje i danas čini ovo delo živim, oštrim, relevantnim i aktuelnim. Vilson je rekao da je Ajnštajn danas revolucionarniji nego što je bio onda kada je nastao. Nakon nedavne amsterdamske premijere nove postavke ovog komada, ova izjava je višeznačna i diskutabilna, ali ne i sasvim netačna

Novogovor

Kastom

Kriminal, politika i obrnuto

Na koga misli

Insinuacije po medijima o tome koga će sve odbegli narko-baron da drukne, po istom modelu kao što je svojevremeno najavljivano Legijino svedočenje, inaugurišu kriminalizovanje oponenata kao model političkog delovanja, jačaju neodgovorni populizam, a javni život pretvaraju u taoca afera i podmetanja

Intervju – Slavko Štimac, glumac (najava)

Osećaj za meru

"Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji... I tu postoji mnogo praznina"

Intervju – Slavko Štimac, glumac

Osećaj za meru

"Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji... I tu postoji mnogo praznina"

Indija

Ljudska žrtva na oltaru prava

Džoti Sing Pandi nije tražila da postane heroina ni mučenica. Nije nameravala da se ističe hrabrošću, niti da njene rane postanu simbol borbe protiv nasilja nad ženama. Htela je samo da živi. Od posledica silovanja i batinanja umrla je 29. decembra. A sve to, zbog naizgled bezazlene greške – ušla je u pogrešan autobus

Privredni događaji koji su obeležili 2012. godinu

Preteška godina

Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu

Srbija 2012.

Deset događaja