Ličnosti u svetu 2003. godine
Sadam i ostali
Hapšenje Sadama Huseina u poslednjim danima godine na izmaku, vratilo je iračkog diktatora na svetsku medijsku scenu. Iako je i pre tog završnog čina njegove političke sudbine, najpre zbog kratkotrajnog rata, a potom duge okupacije i potere za njim, Husein nesumnjivo bio ličnost koji je najupečatljivije obeležio međunarodna zbivanja u 2003, lik tiranina transformisan u skrušenog zatočenika samo je potvrdio taj primat. U konkurenciji ostalih ličnosti, ne obavezno iz sveta politike, koje su tokom 2003 punile stupce i ekrane svetskih medija, "Vreme" se, po sopstvenom izboru, opredelilo još za ruskog predsednika Vladimira utina, njegovog domaćeg "konkurenta", oligarha Mihaila Hodorkovskog, novoizabranog guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera i mančesterskog fudbalskog maga, jedinog lorda koji igra u "Realu", Devida Bekama
Slom "suvog režima"
Sedam decenija od ukidanja prohibicije
Kada su se pre tačno 70 godina, 6. decembra 1933. godine, otvorili restorani, klubovi i hoteli u najvećim gradovima Amerike i ponovo slobodno počeli da toče viski, pivo i šampanjac, posle čitavih 14 godina čuvene prohibicije na alkoholna pića – videlo se da je propast sveta i dalje u zakašnjenju, da se zapravo nije dogodilo ništa strašno i da javni život posle sloma "suvog režima" nije postao mnogo gori, to jest da je podjednako loš kao i dan ranije
Parlamentarni život
Izborna najava
Vlada koristi poslovničke mogućnosti da bi u prvoj četvrtini rasprave o poverenju izvela prvu petorku. Na vanparlamentarne napade ona mora da odgovara udaljavanjem sopstvenog igrača u svlačionicu: premijer Živković usred rasprave o poverenju vladi uputio je Narodnoj skupštini zahtev za razrešenje ministarke za saobraćaj i telekomunikacije Marije Rašete-Vukosavljević
Raseljeni sa Kosova
Strogo onemogućen povratak
Program zbrinjavanja raseljenih lica sa Kosova i Metohije zapravo je plan njihovog povratka na Kosovo. "Neću tražiti ni od koga da se vrati u mesto u čijoj lokalnoj kafani nisam sam na srpskom naručio piće", kaže Vladimir Cućić, šef sektora za povratak Koordinacionog centra
Izbor "Vremena"
10 afera koje su potresle Srbiju
Afere izbijaju, ispumpavaju se, isplivavaju, ponovo eksplodiraju, isti likovi se sele iz skandala u skandal i sve se pretvara u neki opasni karusel, tačnije, u razarajući rondo. Nema autoritativne institucije koja bi nepristrasno utvrdila činjenice, a nejasne činjenice doprinose rasplamsavanju afera
Afere i skandali
Druga runda na poene
Uzajamno gađanje optužbama između G17 plus i Demokratske stranke i dalje je nerešeno, mada obe strane, izubijane i znojave, prete iz svojih ćoškova turbosenzacionalnim skandaloznim otkrićima od kojih će se Srbija slediti užasnuta i glasati za koga treba
Novi Pazar
Sumrak carstva džinsa
U isto vreme kada su pazarski preduzetnici započeli proces legalizacije svoje proizvodnje i registracije robnih marki, njihov proizvod se po prvi put na tržištu sreo sa pravom konkurencijom. Pazarske farmerke se sada takmiče sa jeftinim kineskim farmerkama, ali i sa ponudom svetskih firmi kao što su Levis, Diesel ili Replay
Privredni kriminal
Potera za Uskokom
Branislav Uskoković je u centar pažnje došao u trenutku kada je bio uhapšen sa grupom svojih poslovnih saradnika krajem januara 2002. godine. Ispostavilo se da je ovaj službenik državne firme Elektrodistribucija Beograd, sa svojom najbližom porodicom (tri kćeri, supruga i zetovi, plus nasleđene nekretnine od sestre Milke) napabirčio dvadesetak ekskluzivnih vila, stanova i poslovnih prostora, uglavnom na opštini Vračar
Operacija "Sablja"
Šta bi sa surčinskim klanom
U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
Istraživanje
Kretanje nekretnina
Ako bi bila tačna teorija da su mali oglasi prava slika jednog grada, lako bi moglo da se zaključi kako je Beograd metropola sa idealnom infrastrukturom, bezbrojnim parkovima, savršenim gradskim saobraćajem, potpuno uređenim predgrađima, stanovima ne starijim od pet godina i veoma platežnim žiteljima. Cena od nekoliko hiljada evra po kvadratu koja se nudi na beogradskom tržištu nekretnina, odgovara naime upravo takvoj idiličnoj slici. Koristeći kontrast između situacije na tržištu i realne slike, prodavci uporno previđaju da njihovi stančići nisu vile pored Ženevskog jezera, legalni i ilegalni graditelji užurbano rade, a prosečni kupci traže rupe u zakonu i najčešće postaju žrtve nesređene stambene politike