VREME BR. 6 | 3. DECEMBAR 1990.
Aristokrata za umetnost
Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Iako je tema Venecijanskog bijenala nevesela sadašnjost, selektor Ralf Rugof naglašava da njegova izložba ne forsira bilo koji određeni pogled na svet ili ima samo jednu poruku zato što je umetnost ipak nešto više od puke dokumentacije vremenske epohe
Miliji Nešiću je prošlog četvrtka uručena Nagrada Grada Beograda, znak da je njegova umetnost i sada aktuelna, iako se javnost jedno vreme pravila da je zaboravila na nju
Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa
"Kao umetnik, kao u svakom sistemu – ili ćeš ići niz vodu, ili ćeš biti deo sistema, ili ćeš se ulizati gde treba ili ćeš se konfrontirati, a onda možeš da završiš i u zatvoru i na crnoj listi i prebijen. A možeš i da ideš mimo sistema, kao i u filmskoj produkciji – imaš holivudsku A i B produkciju, imaš male nezavisne produkcije, andergraund film. E, pa tako je i u umetničkom sistemu"
U doba kada je digitalna transformacija postala deo svakodnevnice susrećemo se sa raznovrsnim vidovima inovativnog korišćenja digitalnih medija. Od toga da kroz Facebook live možete pratiti lansiranje rakete Elona Maska, do toga da na jednostavan način kroz tutorial na YouTube kanalu možete da naučite štrikanje. Ovaj trend prate i kulturne institucije i sve češće koriste digitalne kanale komunikacije u želji da se približe najširoj publici. Tako svoju ponudu promovišu na različite načine, od video edukativnih programa, virtuelnih tura, popularnih stikera na društvenim mrežama do raznovrsnih kampanja
Neki od ranih i novijih radova Radomira Damnjanovića Damnjana bili su ove godine na izložbama u Beogradu i Novom Sadu, a s njima i njegova pitanja o originalu i falsifikatu u umetnosti
Novosadska izdavačka kuća Komiko predstavila je album Čuvari Luvra nedavno preminulog japanskog strip-umetnika Đira Tanigučija, njegovo prvo delo objavljeno u Srbiji
Sve je dobro Srđana Kovačevića je knjiga rađena kao umetnički projekat, a ne samo da bi bila objavljena
Kako u teoriji i praksi izgleda to kada je "sve važno za marketing"
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine