Intervju – Džozef Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja
Problem je nedosledna primena zakona
"Kao konsultanti moramo pomoći Vladi da razume kako da najbolje izbalansira potrebu da zakon ili propis smanji teret privredi, istovremeno štiteći potrošača i održavajući fer i konkurentno poslovno okruženje. Nakon toga, institucije i sudovi treba da efikasno sprovode zakone i propise"
Referendumska kriza
Političko kockanje i posledice
Republika Srpska je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija prozvana jer "poziva na raspad države", a hrvatske stranke jer krše zakone Federacije BiH. Ocenu Valentina Incka da je odluka o referendumu najgrublje kršenje Dejtonskog sporazuma od njegovog potpisivanja, Milorad Dodik smatra manipulacijom
Brifing SB-a o Bosni
Mirni dani u protektoratu
Kako vlada Republike Srpske obrazlaže odluku o referendumu: OHR iznad Ustava. Odustajanje, povlačenje, odlazak u Ženevu
Zoom
Lideri u regionalnom laganju – Da li je mogućno da su statistički podaci godinama iskrivljivani i da li je to tehnička greška ili umetnički dojam
I vi ste, čitaoci, pretpostavljam, uočili anomaliju da se ono što statistika obelodani razlikuje od vašeg stvarnog života. Recimo, najava da smo prebrodili krizu, a sve smo dublje u njoj. Šta treba da odigram: forhend ili dvoručni bekhend. Poen s osnovne linije ili da izađem na mrežu
Bosna – Referendumske peripetije
Ima li ko jači
Većina građana Republike Srpske godinama je očekivala sprovođenje referenduma o nezavisnosti. Referendum u RS se, međutim, od pitanja o osamostaljenju, preko pitanja o odlukama visokog predstavnika i njihovog nametanja, u suštini završio na pitanju o radu tužilaštva i suda na državnom nivou. Ovaj referendum, koji je usvojila skupština RS, visoki predstavnik međunarodne zajednice hoće da zabrani, spominju se sankcije protiv njegovih zagovornika, pa čak i smena predsednika RS Milorada Dodika
Jug Srbije
Između demokratskog i etničkog principa
Deset godina po okončanju oružanih sukoba na jugu Srbije 2000–2001. godine još traje proces normalizacije, koji uključuje i integraciju Albanaca u sistem Srbije. Jedna od najvažnijih stavki na tom putu je i veće uključivanje Albanaca u rad državnih institucija u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je broj ostao u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama
Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato
Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita
Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)
Iz ličnog ugla – Ko koga ovde predstavlja
Politika u bezvazdušnom prostoru
Da bi se naš politički život izvukao iz bespuća potrebno je da se zna ko se kome obraća i sa kakvim programom i, konačno, treba da se napusti magična smeša u kojoj su dve kapi Evrope, kap Kosova, sa čitavom litrom socijalne demagogije
Egipat posle revolucije
Otimači skrivenih milijardi
Reč demokratija u postrevolucionarnom Egiptu postala je šifra za novac, pa Egipćani i dalje svakoga dana demonstriraju po Kairu i širom zemlje tražeći da se Mubarak i njegovi saradnici koji su "pokrali milijarde" što pre izvedu pred sud, jer "što vreme više prolazi, para je sve manje". A očekivali su da će dolaskom demokratije ispružiti ruku i dobiti onoliko novca koliko im treba
Kultura sećanja
Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Dosije »Vremena« – Mandat narodnih predstavnika
Blanko poslanici
Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?