U srpskom pozorištu postoje čak dva čuvena slučaja takve identifikacije lika i uloge i oba su vezana za Zorana Radmilovića; reč je o njegovim antologijskim interpretacijama Kralja Ibija i Radovana III. S tim nasleđem moraju da se suočavaju sve potonje interpretacije ovih komada, pa je to bio slučaj i sa najnovijom postavkom Radovana III u Ateljeu 212
"Sve te priče o nacionalnoj slobodi i suverenosti obična su obmana. Nitko više nije na ovim teritorijama ni slobodan ni suveren, a u budućnosti će to biti još i manje. Svi ti izginuli ljudi, izgubili su glavu nizašta"
Zgradi bivšeg CK suđeno je da bude sakralni objekat materijalizma, ranije "dijalektičkog", a sada onog manje pretencioznog, ali efikasnijeg
NIS bi trebalo da se dekomponuje u dve firme koje bi dugoročno ostale u državnoj svojini (dva javna preduzeća), u dve firme koje će očigledno prve u privatizaciju (uljne rafinerije) i u akcionarsko društvo, koje će državno vlasništvo napuštati prema modelu i u tempu koji odredi stopostotni akcionar – Republika Srbija
Bivši šef Miloševićeve tajne službe je još 2001. u istrazi priznao brojne detalje o zločinima prethodnog režima, dovoljno da brojne saradnike svog gazde smesti na dugogodišnju robiju. Zašto je Marković ućutkan i kako je trinaest od petnaest njegovih potpisanih izjava nestalo bez traga
Ono što Mesićevu posetu čini drugačijom od svih prethodnih poseta bilo kog državnika "s ovih prostora" jeste činjenica da je prvi put neko s te visine odlučio da se spusti među populaciju o kojoj se stalno u međudržavnim susretima priča, ali apstraktno, kao o duhovima – među Srbe izbegle iz Hrvatske
Kad je sve na brzinu, i zbog drugih, istina je da se zbog takve istine traži kukolj u svom žitu, da je Srebrenica propaganda, i da smo morali da se branimo tako što smo i' omlatili
"Tehnička sredstva su nam još u relativno dobrom stanju, dok su intendantska oprema i oprema za razne situacije spasavanja i zaštite gotovo neupotrebljive jer desetak godina i više nisu obnavljane, proveravane – nema obuke i vežbi ljudstva"
"Republički nivo je strategijski i oni su veliki mislioci. Sve važno se dešava kod nas, u regionalnim centrima odbrane", kaže za "Vreme" pukovnik Momčilo Jovanović, načelnik Uprave za odbranu Beograda. "Tu mora da postoji red, jer ako nema reda i postupka u delovanju, onda haos prerasta u čudo. To je ono na čemu mi radimo, jer smo u tome najmoćniji"
Radovan Bigović, protojerej, na okruglom stolu "Ratni zločin, suđenje, pravda, pomirenje" (B92)
