Dugo očekivani državni udar u Moskvi 19. avgusta 1991. predstavljao je za vojni vrh toliko željenu priliku da se u uslovima obnavljanja blokovske podele silom oružja nametne restauriranje SFRJ. Posle sloma puča, JNA je ostala bez bilo kakvog političkog orijentira
Miloševićevo deklarativno jugoslavenstvo i obranaški stav kada je reč o liku i delu Josipa Broza Tita pridobili su vojni vrh. Ovo tim pre što su za generale službena Ljubljana i Zagreb postali ne samo rušitelji dotadašnje ideološke monolitnosti nego i razbijači Jugoslavije
Podizanje nove optužnice protiv Slobodana Miloševića, ovoga puta za rat u Hrvatskoj 1991–1992, imaće ozbiljne pravne posledice. Pošto je Haški tribunal već definisao rat u Bosni kao međudržavni sukob u optužnicama protiv srpskih i hrvatskih vojnika i političara, sada je i rat u Hrvatskoj definisan kao međudržavni sukob, tj. agresija Srbije i Crne Gore
Tokom poslednjih godina nestalo je na desetine umetničkih dela. Krade se s arheoloških nalazišta, Narodni muzej ne može da povrati svoja dela iz rezidencijalnih objekata, ništa se ne zna o čitavim zbirkama i delovima legata... Za to vreme, država i nevladine organizacije pokušavaju da bar sačine registar izgubljenih dela
Karl-Markus Gauss: Europski abecedarij (preveo Marijan Bobinac, Durieux, Zagreb, 2001)
"Proleter je posljednja historijska situacija koja ti omogućuje da budeš ili ništa ili čovjek. Odrezan si od svega, nisi ni Srpčić ni Hrvatić, nisi ni bogataš, na sebi si samome, pa što jesi to jesi. Izbori se, pa nešto budi – postani čovjekom"
Više od 40 odsto ispitanika smatra da se njihova ekonomska situacija pogoršala u toku poslednjih šest meseci. Samo deset odsto konstatuje poboljšanje, dok 50 odsto, naravno, ima nepromenjenu situaciju. Činjenica da broj "gubitnika" nadmašuje broj "dobitnika" sa 4:1 svakako je nešto što bi trebalo da bude povod za ozbiljnu zabrinutost sadašnjih vlasti. Pozitivna okolnost je, ipak, što među onima čija se situacija pogoršala znatan procenat, više od jedne četvrtine, krivi prethodni režim. Osnovni izazov za novu vlast biće kako unaprediti situaciju za 40 odsto ljudi umesto samo za deset
Posle drugog Miloševićevog pojavljivanja pred Haškim sudom postalo je prilično jasno da je njegova odluka da učestvuje u procesu pojedinac protiv Haga gotovo definitivna. Do 29. oktobra, kada sledi nova statusna konferencija u slučaju Milošević, haški pasijans mogao bi da se otvori u nekoliko pravaca. Po svemu sudeći, Karla del Ponte namerava da Miloševićev predmet spoji s onim u kome se zajedno pojavljuju Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić i prikopča "vukovarsku trojku". Završna scena ovog velikog su?enja mogla bi da liči na Nirnberški proces
"Uvijek sam govorio da sam građanski anarhista. Moja potreba za imanjem tutora nije velika, pa ni potreba za državom nije pretjerana"
Bio je organizovan autobuski prevoz iz Venecije do Ljubljane za one koji su želeli da prisustvuju otvaranju Međunarodnog grafičkog bijenala
Prepoznatljivi simptom svake nove demokratske vlasti jeste obećanje borbe protiv korupcije jer je građanima dosta stare prakse da se svi poslovi završavaju iza zatvorenih vrata. Posle tog deklarativnog izjašnjavanja, političar je po dolasku na vlast imao dva puta: jedan je ostajanje na deklarativnoj ravni i rad po starom ako nije bilo realne kontrole građana, nevladinih organizacija i medija. Tamo gde je bilo efikasne kontrole političari su morali da se hvataju u koštac sa korupcijom
