Ideja umnožavanja

Slovenačko–mađarska granica

Predvorje ujedinjene Evrope. Na njoj se zaustavljaju oni bez urednih papira, sumnjivci iz problematičnih balkanskih i azijskih zemalja. Policajci i carinici su posle oktobarskih promena u Srbiji postali ljubazniji prema nama.

Putevi

Svake godine sve bolji. Slovenija gradi autoputeve, što ne smanjuje broj poginulih u saobraćajnim nesrećama. Večernji dnevnici na svim televizijama počinju izveštajima sa puteva – broje se mrtvi, procenjuje šteta, upozoravaju državljani i turisti da budu oprezni, da ne voze prebrzo, umorni, pod alkoholom ili drogama, ali od toga slabe koristi.

Ovog leta se po slovenačkim cestama valjaju kolone stranih turista ka obali. Hrvatskoj ili slovenačkoj. Ovdašnjih registracija skoro da i nema. Više sam slovenačkih registracija izbrojala jednog običnog radnog dana u Beogradu, nego srpskih ili crnogorskih za nekoliko sedmica boravka u Sloveniji.

Murska Sobota

Najseverniji grad bivše SFRJ, prvi grad na koji se naiđe pošto se pređe mađarska granica, mesto poznato po fabrici odeće Mura, koja danas više nije onako uspešna kao što je mnogi iz bivše zemlje pamte.

Pomurski val godinama je bio najbolja lokalna radio stanica u Sloveniji, a njihovu emisiju Juke boks o starom rokenrolu beogradske radio stanice mogu samo da sanjaju.

Sladoled u bašti kod Wintera, Albanca koji uskoro slavi tridesetogodišnjicu boravka u ovom gradu. Razgovarali smo na jeziku koji oboje razumemo o običnim stvarima koje su se desile za četvrt veka koliko se viđamo, nekoliko puta godišnje, u njegovoj poslastičarnici.

Iz Art kafea odličan je pogled na muzejski primerak lokomotive iz vremena zajedničke države.

Radenci

Banja. U njoj nastaje Radenska, mineralna voda koje se ovde još poneki sećaju. Većinu akcija Radenske nedavno je kupila pivovarna Laško.

Velenje

Poznato po fabrici bele tehnike Gorenje. U prostorima velenjske muzičke škole, čiji je direktor kompozitor Slavko Šukler, donedavno profesor na novosadskoj muzičkoj akademiji, organizovana je međunarodna letnja škola mladih violinskih virtuoza. Školu je vodio svetski poznat violinista Igor Ozim.

Ljubljana

Za deset godina postala je pravi glavni grad male uspešne države. Nije više tako pusta vikendom, a restorani rade i nedeljom. Moj favorit već drugo leto je jeftiniji deo bašte restorana As i njihova torta od borovnice.

U izlogu knjižare Mladinske knjige preko puta glavne pošte nalaze se i najnovija izdanja Samizdata B92, Čolovićeve biblioteke XX vek i Šta znam?.

Beogradskih dnevnih i nedeljnih novina ima na svakom kiosku, a jezici bivših jugoslovenskih republika mešaju se sa drugim i čine uobičajeni letnji ulični žamor.

U Ljubljani se ovog leta čita Hari Poter, gleda Dnevnik Bridžet Džons i pored više nego uzdržane kritike Marcela Štefančiča u Mladini.

Međunarodni grafički bijenale

Desetog juna, dan posle vernisaža u Veneciji, otvoren je Međunarodni grafički bijenale. Bio je organizovan autobuski prevoz za one koji su pored venecijanskog želeli da prisustvuju i otvaranju ljubljanskog. Grafički bijenale smišljan je sa velikim ambicijama i željom da se razlikuje od dosadašnjih. Grafika tretirana na klasičan način ustupila je mesto svim formama koje u sebi nose ideju multipliciranja – savremenim tehnologijama, fotografiji, videu, zvuku, instalacijama…

Raspršen je po gradskim galerijama i ulicama, a koncepcija, koja za razliku od beskrajnog niza grafičkih listova među kojima sladokusci pronalaze svoje omiljene autore i tehnike više liči na kakvu grupnu izložbu savremenih tendencija u umetnosti, izazvala je različite reakcije – seriju kritičkih tekstova u subotnjem dodatku „Dela“ (inače, slovenačka likovna kritika zaslužila bi poseban članak). Ispred Moderne galerije i na Trgu oslobodilne fronte u strogom centru grada postavljeni su objekti kojima se najavljuju događaji na bijenalu. Autori te efemerne arhitekture su nekadašnji član grupe Kras, arhitekta Vojteh Ravnikar i njegovi studenti. Ni Ravnikar ni organizatori nisu očekivali da će objekti postati meta lokalnih mangupa. Onaj ispred Moderne galerije, na samom početku Tivolija, bio je noću uporno napadan metalnim šipkama i relativno krhka konstrukcija nije izdržala. Posle nekoliko uzaludnih popravki uklonjena je. Dokument o njegovom postojanju sada su samo fotografije, a u glasu Vojteha Ravnikara oseća se razočaranje.

Jedna od novosti bijenala jeste projekt Informacija–dezinformacija, predstavljen u of sekciji. Čine ga dela savremenih umetnika izvedena izvan galerijskih prostora, na reklamnim panoima, u štampanim i elektronskim medijima, na Televiziji Slovenija, Radio Študentu, u dnevniku „Delo“. Neki projekti su realizovani na digitalnim ekranima bečke podzemne železnice i na većim železničkim stanicama u Poljskoj.

Vuk Ćosić, naš nekadašnji sugrađanin, ove godine predstavlja Sloveniju na Venecijanskom bijenalu, a pored ljubljanskog Nebotičnika (ko se još seća Belih vrana?) izlaže svoje ASCII movies na bijenalu grafike.

Trnfest

Metelkova. Festival alternativne kulture. Još pre samog starta pobunili su se stanovnici okolnih ulica. Na konferencijama za štampu koje je prenosila televizija žučno su protestovali protiv buke i nereda zahtevajući od gradskih vlasti i policije da festival zabrani.

Slovenačko–hrvatska granica

Sanjala sam kako iz Pirana idem brodom na hrvatske otoke uzbuđena što ću posle mnogo godina opet videti neka draga mesta. Čamac je bio mali a ostrva nadohvat ruke.

U podnaslovu teksta Tomaža Šaunika u „Mladini“ o razrešenju granice sa Hrvatskom piše: Sporazum o granici između država mora se još ratifikovati u oba parlamenta. Praktično stvar je stavljena ad acta.