Masovne grobnice
Službena prepiska
Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani
Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani
Svi bivši predsednici opština s Kosova odavno su dobili kopiju optužnice uz molbu da je analiziraju kao i da pronađu sve podatke o imenima koja se tamo pominju. Kada se od svedok optužbe Fehim Elšani prošle nedelje predstavio kao bivši službenik Opštine Orahovac i tvrdio da je otpušten zbog političkih uverenja, bar dvadeset ljudi nazvalo je štab Miloševićeve odbrane i reklo da je ovaj svedok radio u SDK-u gde je stekao i punu penziju. Miloševiću je inače odnedavno dozvoljeno da se telefonom javlja "svojima" ne samo sa zatvorske telefonske govornice (do osam sati uveče) već i u pauzama suđenja iz zgrade Tribunala. Upravo na taj način, posle pauze, predočio je zaprepašćenom Elšaniju podatke koje je on pokušao da sakrije od Suda, čime ga je otpratio iz sudnice s etiketom nepouzdanog svedoka
Sa usađenom kovrdžavom kosom i preplanuo, na verandi okrenutoj moru napisao bih još jednu "Zonu sumraka" i ćao đaci!
Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim
Verujem da većina ljudi tajno, u sebi, navija za Miloševića, utoliko pre što smatra da on ionako nema nikakvih šansi da pobedi i bude oslobođen. A ti isti ljudi sad takođe navijaju za nove vlasti, za ljude koji su srušili Miloševića
Početak suđenja protiče inače u znaku upotrebe istog oružja koje koriste obe strane. Slobodan Milošević se odlučio za nešto što se u komplikovanim sudskim procesima često koristi u nekim pravosudnim sistemima – na svaki video zapis, fotografiju ili argument jedne strane, automatski se potegnu video zapis, fotografija i argument s druge strane čime se dokazuje upravo suprotno. Pa ko duže izdrži. Utisak o izuzetnoj pripremljenosti mogao bi da počne da bledi kada pred Sud budu izašli prvi svedoci koji će govoriti o konkretnim žrtvama i postavljati pitanja koja nemaju previše veze s visokom politikom. Milošević, koga sasvim sigurno čekaju slična suočavanja, moći će da se brani tvrdnjama da o takvim događajima ništa ne zna, ali ne i da drži tako visok gard koji je zauzeo kada je pred sobom imao jednog Mahmuta Bakalija
Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima
Tek što je 1. aprila 2001. Slobodan Milošević smešten u Centralni zatvor, ovlaštena delegacija je ustanovila da vrata trezora u vili "Mir" nisu zapečaćena i da nedostaje jamstvenik. Ne ulazeći u trezor, članovi delegacije su ga zapečatili da bi 24. januara bilo ustanovljeno da je pečat skinut. Uviđajem je utvrđeno da su pripadnici Resora državne bezbednosti otvarali trezor 3. aprila 2001 – obrazloženje je bilo da traže oružje i eksploziv. Budući da je reč ogromnom prostoru podeljenom na više prostorija, teško je verovati da se u nekoliko minuta koliko su "službena lica" unutra boravila, mogu napraviti velike inspekcije. Da li to pre liči na ponašanje nekog ko je došao na brzinu da uzme ili ostavi nešto
Pred početak ovog sudskog procesa Slobodan Milošević je nabavio kompjuter za kojim ovih dana vredno radi. Karla del Ponte iščekuje da joj iz Beograda što pre pošalju nekog od njegovih bivših saradnika. Nekoga ko bi poneo diskete s virusom za Miloševićevu odbranu i potvrdio kako je za vreme ratova na ovim prostorima sve uvek i isključivo išlo u smeru njegovog kažiprsta
Nacrt ustava Kraljevine Srbije definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest. Srbija u dvanaest regiona, ćirilica zvanično pismo
Činjenica da Slobodan Milošević ne priznaje Haški tribunal i samim tim nema obavezu da ćuti o imenima svedoka (čak i onih zaštićenih), uslovila je da se prvi put u dosadašnjoj haškoj praksi to pravilo izmeni
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice