Izjava nedelje
„Vojislav Koštunica – to je aksiom!“
Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, na pitanje ko je za njega domaća ličnost 2006. godine ("Danas")
Samit NATO-a u Rigi
Globalni apetiti
NATO je pred izazovom da se proširi na Istok, kako bi parirao ekspanziji azijskih zemalja i Rusije
56. Berlinski filmski festival (9–19. februar, 2006)
Trka za Zlatnim medvedom
Na aktuelnom Berlinskom filmskom festivalu, jednoj od najvećih evropskih filmskih smotri, koja je u toku, posebnu pažnju su privukli filmovi Sirijana Stivena Gejgana, Novi svet Terensa Malika i Grbavica Jasmile Žbanić
Velika Britanija
Politički trijumf jednog kuvara
Kako je Džejmi Oliver postao nacionalni heroj, a školska ishrana jedna od važnih tema predizbornih kampanja? Zašto je popularni TV kuvar pozvan u Dauning strit broj 10 da se sretne sa premijerom Blerom
Istraživanje - Snaga i moć zavičajnih klubova
Nema raja bez rodnoga kraja
Zašto su Crnogorci najviši narod na svetu? Oni još kao bebe puze uz kolevku i pitaju: „A, no, đe je taj Beograd ?!" Ako možda niste čuli ovaj vic, onda ste verovatno načuli kako Krajišnici „drže" Beograd, kako Državnu bezbednost vode Crnogorci, da se Kosovari „vuku ko creva" i međusobno zapošljavaju i da su izbeglice totalno zaposele sve osnovne strukture društva. Kakva se stvarnost krije iza ovih viceva i teorija zavera unutar nacionalnog korpusa? Kako uistinu žive ljudi koji su nasilno istrgnuti iz svog zavičaja ili su ga u jednom trenutku napustili. Kako doživljavaju svoju novu sredinu, kako se odnose prema njoj i kako ona prema njima
Intervju - dr Žarko Vuković
Misionari i žrtve
"Da se srpska javnost tada drugačije odnosila prema žrtvama Prvog svetskog rata, istorija Srbije od 1941. godine do poslednje decenije prošlog veka izgledala bi drugačije. Jer, u tom ratu je stradalo 68 odsto aktivne muške snage, deca se nekoliko godina nisu rađala i u Srbiji nije bilo deteta ispod tri godine, 60 godina posle završetka toga rata nije bilo stanovništva koje bi ostarilo"
Iz ličnog ugla
Ko je srpska dijaspora
Neka otvorena pitanja za građane i državu uoči prvog zvaničnog popisa dijaspore
Srpska svakodnevica
U raljama tranzicije
Počelo je velikim očekivanjima. Zašto je i pored sveg boljitka običan čovek ostao nezadovoljan
Dosije - Džoni Štulić
Debela i ćelava istorija
Kako su Džonijevi stihovi u "Vremenu" uzbudili duhove od Grenlanda do Novog Zelanda
Nobelova nagrada za ekonomiju
Dobro tempiranje
Da li centralna banka ima podsticaj da unapred proklamovanu politiku niske inflacije, koja je za nju i privredu najbolja, u sledećem periodu napusti kako bi ostvarila kartkoročni porast zaposlenosti? Šta opredeljuje usporavanje, odnosno ubrzavanje privredne aktivnosti: šokovi na strani ponude, na primer rast troškova radne snage i osnovnih sirovina (nafte), tehnološki napredak itd., ili promene ukupne tražnje? Odgovarajući na prethodna pitanja u radovima iz 1977. i 1982, Fin Kidland (Finn Kydland) i Edvard Preskot (Edward Prescot) su ove godine dobili Nobelovu nagrada za ekonomske nauke. Oni su dali dva važna doprinosa ekonomskim istraživanjima: definisali su problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike i formulisali teoriju realnih poslovnih ciklusa kao objašnjenje za privredna kolebanja. Oba doprinosa su otvorila široke avenije istraživanjâ koja traju do današnjih dana. Zbog ogromnog realnog uticaja na formiranje i reformu institucija ekonomske politike, razmotrićemo samo njihov prvi doprinos: problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike
Referendum na pomolu
Narod je čudo
Opštenarodna saglasnost tražena je u vreme paljenja ratnog fitilja na području bivše Jugoslavije, a znali su da je upotrebe i Sadam Husein, i general Pinoče i drugi diktatori. Plebiscitarna izjašnjavanja građana korišćena su i u integrativnim procesima, poput širenja EU-a i NATO-a. Na referendumima su donošene i odluke o legalizaciji droge ili prostitucije, trudničkom bolovanju, gej brakovima, ali i o – neuvođenju mobilne telefonije