Izjava nedelje
„Vojislav Koštunica – to je aksiom!“
Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, na pitanje ko je za njega domaća ličnost 2006. godine ("Danas")
Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, na pitanje ko je za njega domaća ličnost 2006. godine ("Danas")
NATO je pred izazovom da se proširi na Istok, kako bi parirao ekspanziji azijskih zemalja i Rusije
Na aktuelnom Berlinskom filmskom festivalu, jednoj od najvećih evropskih filmskih smotri, koja je u toku, posebnu pažnju su privukli filmovi Sirijana Stivena Gejgana, Novi svet Terensa Malika i Grbavica Jasmile Žbanić
Kako je Džejmi Oliver postao nacionalni heroj, a školska ishrana jedna od važnih tema predizbornih kampanja? Zašto je popularni TV kuvar pozvan u Dauning strit broj 10 da se sretne sa premijerom Blerom
Zašto su Crnogorci najviši narod na svetu? Oni još kao bebe puze uz kolevku i pitaju: „A, no, đe je taj Beograd ?!" Ako možda niste čuli ovaj vic, onda ste verovatno načuli kako Krajišnici „drže" Beograd, kako Državnu bezbednost vode Crnogorci, da se Kosovari „vuku ko creva" i međusobno zapošljavaju i da su izbeglice totalno zaposele sve osnovne strukture društva. Kakva se stvarnost krije iza ovih viceva i teorija zavera unutar nacionalnog korpusa? Kako uistinu žive ljudi koji su nasilno istrgnuti iz svog zavičaja ili su ga u jednom trenutku napustili. Kako doživljavaju svoju novu sredinu, kako se odnose prema njoj i kako ona prema njima
"Da se srpska javnost tada drugačije odnosila prema žrtvama Prvog svetskog rata, istorija Srbije od 1941. godine do poslednje decenije prošlog veka izgledala bi drugačije. Jer, u tom ratu je stradalo 68 odsto aktivne muške snage, deca se nekoliko godina nisu rađala i u Srbiji nije bilo deteta ispod tri godine, 60 godina posle završetka toga rata nije bilo stanovništva koje bi ostarilo"
Neka otvorena pitanja za građane i državu uoči prvog zvaničnog popisa dijaspore
Počelo je velikim očekivanjima. Zašto je i pored sveg boljitka običan čovek ostao nezadovoljan
Kako su Džonijevi stihovi u "Vremenu" uzbudili duhove od Grenlanda do Novog Zelanda
Da li centralna banka ima podsticaj da unapred proklamovanu politiku niske inflacije, koja je za nju i privredu najbolja, u sledećem periodu napusti kako bi ostvarila kartkoročni porast zaposlenosti? Šta opredeljuje usporavanje, odnosno ubrzavanje privredne aktivnosti: šokovi na strani ponude, na primer rast troškova radne snage i osnovnih sirovina (nafte), tehnološki napredak itd., ili promene ukupne tražnje? Odgovarajući na prethodna pitanja u radovima iz 1977. i 1982, Fin Kidland (Finn Kydland) i Edvard Preskot (Edward Prescot) su ove godine dobili Nobelovu nagrada za ekonomske nauke. Oni su dali dva važna doprinosa ekonomskim istraživanjima: definisali su problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike i formulisali teoriju realnih poslovnih ciklusa kao objašnjenje za privredna kolebanja. Oba doprinosa su otvorila široke avenije istraživanjâ koja traju do današnjih dana. Zbog ogromnog realnog uticaja na formiranje i reformu institucija ekonomske politike, razmotrićemo samo njihov prvi doprinos: problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike
Opštenarodna saglasnost tražena je u vreme paljenja ratnog fitilja na području bivše Jugoslavije, a znali su da je upotrebe i Sadam Husein, i general Pinoče i drugi diktatori. Plebiscitarna izjašnjavanja građana korišćena su i u integrativnim procesima, poput širenja EU-a i NATO-a. Na referendumima su donošene i odluke o legalizaciji droge ili prostitucije, trudničkom bolovanju, gej brakovima, ali i o – neuvođenju mobilne telefonije