Neka otvorena pitanja za građane i državu uoči prvog zvaničnog popisa dijaspore
U današnjem opšteprihvaćenom značenju dijaspora (rasejanje) prvi put se pominje u Starom zavetu nakon pobede Vavilonaca nad Jevrejima 586. god. p.n.e., razaranja Jerusalima i odlaska hiljada Jevreja iz Judeje u Egipat. Od tada pa do danas osnovni etnički smisao dijaspore nije se menjao osim što je pojavom hrišćanstva (kasnije islama) svojim sadržajem obuhvatio konfesionalne enklave rasute od istočne i jugoistočne Azije preko Evrope do Severne Amerike.
Dijaspora je u prvom redu demografski fenomen nastao iz preke potrebe pojedinaca i društvenih grupa motivisanih ekonomskim ili političkim razlozima, kao i gotovo čitavih naroda izloženih enormnim ratnim opasnostima i prirodnim kataklizmama da egzistencijalnu sigurnost potraže na nekom drugom mestu.
Naša dijaspora nastala je u rasponu od gotovo jednog veka uticajem različitih uglavnom tragičnih istorijskih i socijalnih okolnosti, počev od masovonog odlaska u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka ekonomski motivisanog, političkom emigracijom izbeglom pred Brozovom komunističkom represijom krajem Drugog svetskog rata, ekonomskim migrantima kao posledicom propale privredne reforme 60-ih i poslednjim egzodusom izazvanim režimom Slobodana Miloševića.
Sve njih uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima odlaska povezuje i karakteriše nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu potrebnih radi operacionalizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.
Ambicioznim programom rada Ministarstva za dijasporu u 2005. godini predviđen je između ostalog dugo očekivani popis građana u rasejanju. Distribucijom anketnih listića, kako stoji u programu, udruženjima, asocijacijama, klubovima, društvima uz pomoć medija i podršku Srpske pravoslavne crkve, posao registracije trebalo bi, po očekivanju organizatora, uspešno okončati do kraja ove godine. Kako rezultat ovog ne bi bio repriza prethodnog popisa realizaciji cele zamisli potreban je znatno studiozniji pristup od jednostranog koncepta i neutemeljenog optimizma baziranog na zanemarljiva tri odsto organizovanih građana u klubovima i udruženjima. Pravovremena i sveobuhvatna medijska kampanja (TV, novine, radio, informativni razgovori po klubovima, propagandni materijal itd.) uz masovnu upotrebu interneta i angažman većeg broja obučenih popisivača-volontera realnija su pretpostavka učešća najvećeg mogućeg broja građana u predstojećem popisu i njegovom pozitivnom ishodu. Srećna okolnost da dijaspora živi u dobro uređenim i organizovanim državama u kojima je dostupnost statističkim podacima demokratski standard, a njihova pouzdanost tradicionalno omogućava kontrolu i eventualnu dopunu popisnih rezultata (samo u Nemačkoj živi oko 100.000 Srba nemačkih državljana). Međutim, zvaničnom evidencijom obuhvaćeni su isključivo aktuelni državljani SCG dok po nekim široko prihvaćenim tumačenjima dijaspora znatno prevazilazi administrativno postavljen okvir i na taj način otvara najveću dilemu predstojećeg popisa i jedno od najsloženijih pitanja savremene političke prakse: Ko je dijaspora? Da li je uopšte moguć odgovor bez prethodno ustanovljenih kriterija u kojima dominiraju etničko poreklo, administrativni status-pasoš, njihova kombinacija ili nešto treće? Da li je Srbija matica Srba u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, ako se oni sami ne izjašnjavaju kao dijaspora? Pripadaju li Srbi deklarisani kao nacionalne manjine, politički zastupljeni u parlamentima pomenutih država, zaštićeni mnogim međunarodnim i domicilnim pravnim aktima kao i odredbama Povelje Ujedinjenih nacija o pravima čoveka srpskoj dijaspori? Potvrdan odgovor pokrenuo bi pitanje dometa i sadržaja ingerencija matice-patrona dijaspore i opasnosti povrede suvereniteta država čiji su državljani. Možemo li Srbe iz Republike Srpske uprkos činjenici da su jedan od tri konstitutivna autohtona naroda u BiH proglasiti dijasporom jedne druge suverene države? Da li su Srbi sa Kosmeta i trećina Crne Gore buduća dijaspora? Šta reći za petu ili šestu generaciju američkih, australijskih i novozelandskih Srba od kojih se razlikujemo po jeziku, kulturi, načinu zivota, rodoljubivim osećanjima itd. Možda je najuspešniji predstavnik srpske dijaspore upravo guverner Ilinojisa Rodoljub Rod Blagojević, ali zbog nedefinisanih i nepostojećih kriterija on, kao ni mi, to još ne zna! Dakle, ko je dijaspora?
Ako se priklonimo mišljenju da su Srbi svi i svuda dijaspora, naći ćemo se u lavirintu pravnih, političkih, istorijskih, emocionalnih protivrečnosti i u kolopletu iz kojeg nema racionalnog izlaza. U protivnom, opredelimo li se da su samo Srbi kao autohtoni drzavljani Republike Srbije dijaspora činimo višestruku nepravdu prvo prema svim nesrbima njenim drzavljanima, prema Srbima koji to iz bilo kog razloga nisu i prema onima koji to jesu na osnovu novog zakona o olakšanom sticanju državljanstva, ali sa veoma ograničenim pravima počev od osnovnih građanskih i političkih prava da biraju i budu birani zbog stalnog prebivališta koje nije na teritoriji Srbije.
Možda je operativno rešenje mnogo jednostavnije od samog problema po receptu Ministarstva za dijasporu kojim dijasporu definiše kao državljane Republike Srbije i time otvara put njenom popisu, ali i neprevaziđenim dilemama na svu sreću potpuno nepoznatim prvom lideru srpske dijaspore patrijarhu Arseniju III Čarnojeviću, kome je bilo dobro poznato koliko i kojih duša predvodi, za razliku od nas zaokupljenih pitanjima na koja po svoj prilici još dugo nećemo dobiti odgovor.
Autor je predsednik Foruma srpske dijaspore – Minhen
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
