Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
“Dve stvari su važne: najpre da postoji veće ulaganje koje omogućava privatnom sektoru da smanji svoje emisije i poveća otpornost na klimatske promene. Druga stvar je bolje upodobljavanje projekata koji trenutno teku, odnosno moramo da budemo sigurni da su oni klimatski otporni. Za to u Srbiji ima znanja i ideja, i treba uključiti nauku u javne investicije i omogućavati privatne investicije”
Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća
Poskupljenje gasa neko mora da plati: ili će već u prvom kvartalu potrošači gasa dobiti nove cenovnike sa znatno uvećanim cenama ili će država iz budžeta morati da snosi ogromne gubitke Srbijagasa. Ipak, realno je očekivati da će država zbog predstojećih izbora odložiti poskupljenje za drugi kvartal. To će verovatno učiniti ne samo za stanovništvo već i za industriju, kako ne bi došlo do naglog rasta cena čitavog niza proizvoda. Poskupljenje gasa takođe će morati da se prelije i na nove cene grejanja gradskih toplana ili će ta preduzeća pasti na teret svojim osnivačima, lokalnim samoupravama
Da li ste razmišljali da ugradite solarne panele na zgradu u kojoj živite i tako smanjite račun za struju? E, pa – ne može. Ovo je priča o tome kako zbog neadekvatne regulacije i nedostatka dobre volje da se ona izmeni nije moguće da fizička lica učine na korist i sebi i zajednici
Milion građana Srbije je na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune. Osamdeset odsto građana je, prema podacima Eurostata – siromašno. Od 2014. kompanija Pink International Željka Mitrovića pojavljuje se na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih dužnika, ali im račun nije bio u blokadi nikada. Štaviše, u više navrata dobija kredite od državnih agencija
"Krsmanac", u doba SFRJ poznato i priznato akademsko pozorište, sada pokušava da podseti javnost da još uvek postoji
"‘Mene će odavde samo mrtvog da iznesu’, i tačno je tako i bilo", kaže Sanda Kuzmić. Mesec dana nakon što su potpisali ugovor i neposredno pred iseljenje u Gostivarsku, Sandin suprug je preminuo
"Kada klubu za koji navijaš ide dobro, lako se preguraju svi problemi – i smanjenje plate, i kvar na kolima, i grip u kući. To se, dakle, ne odnosi samo na aktuelnu vlast nego i na vlastiti život. Ako tvoj klub gubi, prepoznaćeš krivce gde god se okreneš"
U ime obnovljive energije, građani će kroz veće račune za struju 12 godina plaćati subvencije investitorima u mini hidroelektrane, ali je država propustila da proveri kome je sve dodelila lokacije za izgradnju
"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Više od polovine potrošača, o domaćinstvima je reč, račune plaća odmah čim stignu i tako ostvaruju stimulativni popust od pet odsto. Dakle, više od polovine potrošača, njih bezmalo dva miliona, nije steklo tu "lošu naviku" da struju ne plaća. Čak 75 odsto dugovanja "otpada" na svega četiri odsto dužnika: prosečan dug "velikog" neplatiše iznosi skoro 2.000.000, a "malog" 27.000 dinara
