U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Komičar, glumac i šesti predsednik nezavisne Ukrajine. Teži bliskim vezama sa EU i NATO. Zamera Zapadu da ne čini dovoljno da zaštiti Ukrajinu. Kaže da je on „glavna meta ruske agresije“ koja za cilj ima „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine. Što se ovog drugog tiče, Zelenski je Jevrejin
Premijer Mađarske godinama unazad vodi izrazito prorusku politiku. Nešto više od mesec dana pre parlamentarnih izbora ipak se nije usudio da se još više izoluje u EU i priključio se sankcijama protiv Moskve zbog Putinovih poteza u Ukrajini jer 70 odsto Mađara podržava članstvo Mađarske u Uniji
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Jelisejska palata je saopštila da su predsednici SAD i Rusije u noći na ponedeljak načelno pristali na sastanak na vrhu. Američki uslov za to je da “ruske trupe ne umarširaju u Ukrajinu”
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov francuski kolega Emanuel Makron složili su se da preduzmu hitne mere za zaustavljanje eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju Jelisejske palate u nedelju 20. februara kasno popodne
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Amerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
U slučaju ruske invazije na Ukrajinu predsednik SAD je u izgled stavio sankcije lično protiv Putina. Nije precizirao na šta bi se tačno odnosile
