Proširenje EU-a na još deset država jeste važan korak u tom smeru, ali tu nije kraj. Ukoliko se ne bude širila i dalje, ako proširenje ne bude obuhvatilo i države na Balkanu, onda EU nije ispunila svoje poslanstvo. Tu je stav Slovenije jasan – EU mora da se širi, dalje
Kancelaru Šiselu nije ništa drugo preostalo nego da prizna da, eto, ipak nije uspeo da ukroti Hajdera i da najavi prevremene izbore, najverovatnije za 24. novembar
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu
Zar vam se ne čini da je nekako postalo manje važno da li će te Povelje biti ili neće, da li će biti državne zajednice ili neće, nego ko će biti zaslužan ili kriv za bilo kakav ishod
Američki zahtev treba, odbiti samo ako Evropska unija snažno i bezuslovno u tome podupre Beograd i ako mu pomogne da izdrži eventualni američki pritisak. A nije strašno ako poneko pomene macu i vratanca, to Amerikanci ionako neće razumeti
Predstavnici Hamasa se s lakoćom oglašavaju da stoje iza serije samoubilačkih akcija. To je znak da ta vrsta "junaštva" dobro prolazi kod jednog broja Palestinaca, dok drugi upozoravaju da se proširivanjem kruga nasilja ne može raditi na formiranju nezavisne države
Članovi Ustavne komisije priznaju da napreduju u radu na izradi dve povelje, neusaglašene u čak 70 odsto teksta; EU pozdravlja "ohrabrujući napredak" u izradi dokumenta koji bi trebalo da "otvori vrata" Unije, a analitičari ocenjuju da će, bez obzira na aktuelne nesuglasice, iz Brisela stići "pomoć" u izradi dokumenta koji je uslov za prijem u Savet Evrope
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu
Možda je najveći doprinos međunarodne konferencije o Hani Arent bila otvorena reartikulacija višeznačnog pojma odogovornosti. Kritičkom preispitivanju su bile podvrgnute sve figure odgovornosti: od lične i kolektivne preko pravne, političke, moralne, i intelektualne do institucionalne, komandne, strukturalne, i međunarodne odgovornosti
Svi su tu i tamo "šanirali", a mnogi stručnjaci smatraju da je to na kraju dalo pozitivne impulse umetnosti jer su se širila saznanja o drevnim kulturama i, uopšte, prenosili stilovi
