Život kakav ne poznajemo

Neobični mikrob, nazvan GFAJ-1, koji živi u jezeru Mono u Kaliforniji, zadobio je pažnju svetske javnosti. Naime, otkriveno je da ovaj mikrob, deo uobičajene grupe bakterija-gamaproteobakterija, može umesto fosfora da koristi arsen. Mikrobi su, nakon što su izvađeni iz jezera, uzgajani u laboratoriji u posudama u kojima je fosfatna so postepeno menjana za arsen. Na kraju, uspeli su da se razviju bez imalo fosfora.

Šest elemenata se smatraju ključnim za postojanje života: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor. Otkriće da je jedna bakterija u stanju da inkorporira arsen u svoj DNA umesto fosfora znači da je otkriven život na Zemlji kakav do sada nismo poznavali. Pritom, arsen spada među najotrovnije supstance za većinu organizama.

Ovo otkriće pokazuje da je život znatno prilagodljiviji nego što se mislilo. Takođe, to otvara mogućnost da bi organizmi na ostalim, naizgled potpuno negostoljubivim planetama, mogli da koristi druge elemente jer oni koji su se do sada smatrali apsolutno neophodnim nisu nepromenjivi.

No, deo laičke javnosti ipak je bio razočaran otkrićem jer su se nadali čvrstom dokazu o postojanju života van Zemlje. Kako je napisao autor bloga „Bad astronomy“, u poređenju sa E.T.-jem, neobična bakterija i nije neka vest. Manjak oduševljenja stigao je i od ruskih naučnika, koji su skeptični prema informacijama iz Amerike. U Institutu medicinsko-bioloških istraživanja Ruske akademije nauka otkriće NASA nazvano je „lažnom senzacijom“ i „novim mehurom sapunice“.

S druge strane, postojanje takve bakterije širi poznate granice života. „Ako nešto ovde, na Zemlji, može da uradi nešto tako neočekivano, šta li još može život da uradi?“, kazala je Felišja Volf Sajmon, astrobiolog i vođa istraživačkog tima NASA, koji je otkrio GFAJ-1.

Pažnju je ovih dana zagolicala i izjava osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža koji je najavio da će se među još neobjavljenim depešama naći i podaci o vanzemaljskom životu.