Zanošenje na krivini

Nema mesta u Srbiji koje nije stalo na svojevrsnu „kulturnu mapu“ i samo poradilo da uđe u tije Sedam svetski’ čuda. Na sve strane, po receptu Kobasicijade i Sabora trubača, razne sirijade i svirijade, koje i ka’no doprinose u vekove očuvanju identiteta Srbije. Nema tu ništa sem vašara sa raznim i nazovi etno-prcaljama, pevaljki u trendu i besplatnog gošćenja „legitimne“ elite, ali, bože moj, takva Srbija i to kulturno stanje stvari. Zato, ne usput, i sa jedan lični plus ministru, da se zabeleži da su organizatori Onoga dole u Guči, javno prozivali ministra kulture Bradića štono se oko Toga nije angažov’o.

Ali, ne jašu samo razna jagnjila i druge varoši, na tom kulturnom talasu, svaki u nas grad, ima svoje i tzv. kulturno leto, festival, čak letnje igre, na kojima se postižu zapaženi rezultati i uspesi. A koji recept, recept opštepoznat, uglavnom se sve svodi na tezgu estradnih i drugih zaslužnih umetnika. Uspeh je zagarantovan, poseta preko očekivanja, godišnje radne liste poslenika kulture za peticu.

Da se mnogo ne zakera, naravno da nije sve tako i crno plus belo, ima tu i razni’ proboja, drugi’ inicijativa, i novih kulturnih modela, da se za primer uzmu ovogodišnje Tešnjarske večeri u Valjevu, koje trajale, traju, od 7. do 15. avgusta. Tu se svemu prišlo sa viziju i svaki takav način: prvo u julu bio Omladinski letnji festival Raskršća, kojim rukovodio pravi kulturni specijalac, po taj ugovor – iako u ustanove kulture stotinak zaposlenih, među koje i desetak po kvoti razni’ i bivši’ direktora čiji se pos’o svodi na to da Zanose na krivini – čovek koji vlasnik trajal agencije i vele kaskader. Onda bilo još toga. Pa onda gradonačelnik Valjeva pred te Tešnjarske večeri javno rek’o, Sa sigurnošću možemo da kažemo da je Valjevo ovog leta jedan od centara kulturnih dešavanja u Srbiji. I onda prvi Valjevac, od DS familije, otvarajući Tešnjarske večeri, pred svoji i pred autobus partijski bratskog Novog Beograda, još pročit’o šta ima kaže, Ove godine, kao nikada do sada, prisustvovali smo, i čeka nas, veliki broj programa iz kulture. Gradske ustanove ovog leta nisu otišle na kolektivni odmor, nego su svoje sadržaje prilagodile potrebama Valjevaca, i sve to je urađeno na visokom nivou… Sama i prisutna Gorica Mojović familijarno i od srca aplaudirala.

I Valjevski letnji festival počeo, programa kol’ko ‘oćeš, građana – koji’ preko godine i za svi drugi’ dana nema na ulice i ti trgovi – preko svakog programa. Bilo tu, i biva, koncerata, izložbi, pozorišni’ predstava, programa za decu i za malo stariju decu… Bilo tu, biva, u staroj Tešnjar čaršiji, razni’ štandova sa stari zanati i narodnu radinost, žene koje kanuraju i predu, žene koje tkaju, a bilo, i biva, i raznog veza, kajmaka u lepinji, tog meda, svega što spada u taj med, mlevenog paradajza u flašama čak. Uz ostale, uz taj folklor, najveća zvezda bio takoreći belodani Ekspert Zoran Kiki Lesendrić. Otkud Kiki, kako otkud Kiki, Kiki, sa te 3000 evra, plaćen još krajem maja, kade treb’o peva na izboru lepotice na Divčibare. Nije mog’o tade peva, pa se otpev’o na Tešnjarskim večerima, na izričiti predlog i kulturnu viziju Eksperta i direktorke Turističkog saveza opštine, koja, ene i de, u taj G17.