Visoki gosti

Na obodima Obedske bare, tačnije na jednom vojnom poligonu, prošle nedelje održana je pokazna vežba pod nazivom Štit 2001. Specijalci sa čarapama, crvenim beretkama, sa i bez padobrana demonstrirali su svoju veštinu pred visokim vojnim (general Pavković) i civilnim (predsednik Koštunica) gostima. Na Yu info kanalu videli smo opsežan izveštaj koji nas je uverio da naša policija i vojska umeju da izađu na kraj sa teroristima. Sve pokazane veštine su mi jasne osim lomljenja zapaljenih crepova golim rukama, ali valjda je to posledica skorašnje posete monaha iz Šao lina. Demonstrirana je i otmica političara, gde se u ulozi političara pojavio automobil sa tamnim staklima i policajac naturščik obučen u tamno odelo. Delovao mi je kao član DSS-a ili Nove demokratije, mada bi uz tamniju košulju mogao da prođe i kao demohrišćanin. Na kraju sleta skakali su padobranci sa zastavama svojih jedinica, a gosti su verovatno posle otišli na vojnički pasulj.

Za to vreme, gle ironije, bivši predsednik je u Hagu slušao tačku po tačku svoje proširene optužnice. Tamo su mu isključivali mikrofon ko u našoj Skupštini, pa je morao da dobacuje iz klupe, pošto je prethodno najurio amigose, kako narod već zove Prijatelje suda. Nisu mu dali da prekrati vreme muzikom, poneo bi Riblju čorbu, stavio slušalice i raspalio do daske. Slučajno ili ne, najveći deo optužnice pominje upravo one jedinice iz Obedske bare iz Štita 2001. Loše znamenje, nema šta. Ni to nije dosta, nego ga ona Karla del Ponte non-stop zadirkuje i to na francuskom, a nigde pravog amigosa ni brata.

Javnost je, međutim, ove nedelje mnogo više uzburkala vest Studija B o pokušaju silovanja u jednoj beogradskoj osnovnoj školi. Još je gori pokušaj školskih vlasti da zataškaju ceo slučaj i zato cenim hrabrost roditelja koji su priču otkrili medijima. Epilog priče je za sada hapšenje manijaka portira i ostavka direktorke dotične škole. Šteta je, nažalost, u psihološkom smislu devetogodišnjoj žrtvi već učinjena. Pitam se kakve motive imaju roditelji koji maloletne kćeri šalju u manekenske agencije na razna takmičenja u lepoti. U emisiji „City“ na Pink televiziji video sam kako polugole devojčice paradiraju pistom, dok u pauzama za reklame uzdišu vesele devojke i seksofoni tražeći da ih zovemo na pozivni 041. Mnogo je lakše zaštititi decu od ludaka na ulici nego od ludaka na televiziji.

Na sreću, deca su se ugledala na roditelje, pa znaju i da odbruse svojim tv-idolima. Sedmogodišnja devojčica iz Trstenika iznervirala se u emisiji „Hugo“ na BK Televiziji jer je nisu slušale komande na telefonu. Voditelj joj je savetovao da pritisne 6 i skrene desno, a Hugo se ipak zakucao u neki zid. Tada je moravskim naglaskom detetu izletelo „Pa, j…m ti mater, ja sam pritisnula“.

Pušten je međutim i gazda Jezda, sinonim piramidalnog bankarstva u Srbiji. Prema onome što sam video, zadržao je osoben stil odevanja, samo što je lulu zamenio crnim boemskim šeširom i bradicom, pa sada liči na koloriturnog tenora na proputovanju. Nisam primetio tazbinu iz Sicilije, koja bi stvorila dodatni efekat neke Verdijeve opere. Dok ga čovek gleda kako stoički podnosi uspone i padove, počinje da razume našu uzrečicu – i zatvor je za ljude. Jezda kaže, biće para, samo još ne zna ko ga je pokrao.

Na kraju, vraćamo se na temu rata u Avganistanu. Na TV B92 sam video kratak razgovor sa poznatim poljskim publicistom Adamom Mihnjikom koji rat protiv talibana vidi kao rat protiv ljudi koji su se svesno dehumanizovali i okrenuli protiv svih tekovina civilizacije. Ne bih da zvučim patetično, niti da branim najluđu vlast na svetu, ali me slike bombardovanja uvek iznova podsete da nema znaka jednakosti između stanovnika jedne zemlje i njenog režima. Tu logičku premisu smo osetili na sopstvenoj koži i nadam se, naučili lekciju. Oni koji očekuju da će bombardovanje Avganistana dovesti Bin Ladena pred nekakav sud, očigledno nisu.