Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Pančevo
Planira se ukidanje sirena u Pančevu. Da li to znači da će se trovanje od sada obavljati u tišini? Tokom protekle dve godine, opštinske vlasti su nekoliko puta podizale RHB uzbunu, kako bi tim putem obavestile građane da im preti masovno trovanje koje je najverovatnije prouzrokovano aerozagađenjem poteklim iz Južne zone. Ovu meru je prethodna gradska administracija koristila kada su časovne vrednosti zagađujućih materija (pre svega, otrovnog benzena) u vazduhu nad Pančevom dostizale ekstremne vrednosti. Prethodni predsednik opštine raspolagao je dozvolom da pušta sirene u slučaju da benzen dostigne koncentraciju u imisiji od 80 mikrograma po metru kubnom, što je čak osam puta više od granične vrednosti i predstavlja epizodno zagađenje drugog stepena. Ova mera, osim što je bila zakonita, nije vazduh činila čistijim, ali je u više navrata omogućila da se bar jasno čuje kad su fabrike Južne zone preterale. Nažalost, u međuvremenu je lansirana stara ideja o tome da benzen i druge kancerogene materije u vazduhu truju ljude tokom cele godine, a ne samo onih dana kad dostižu ekstremne vrednosti, što je, kako „Vreme“ saznaje, prihvatila lokalna samouprava koju, mada iz iste stranke kao prethodna, sada predvodi nova gradonačelnica Vesna Martinović. Više neće biti sirena, ma kolika koncentracija benzena bila na časovnom nivou. Zašto se lokalna vlast najednom odlučila da uguši zvuk teško stečenih ekoloških prava i to neposredno posle dva meseca kontinuirano povišenih vrednosti benzena u vazduhu, posle prošlonedeljnog incidenta sa izlivanjem 200 kilograma amonijaka u HIP Azotari i curenja nafte iz naftovoda u Crvenki? Pančevo je grad u kom hiljade dece boluje od endemskih bolesti disajnih organa. Sada ih nova vlast, koja se isprva glasno predstavila kao jednako progresivna i spremna da radi na rešavanju raznih, a pre svega ekoloških problema, ostavlja u tišini. Na milost i nemilost priče da zagađenja koje izaziva predugu listu bolesti nikad nije ni bilo.
Tokom prethodne nedelje, riba je izumirala na nekoliko mesta u Srbiji. Prvo je na Dunavu kod Prahova otkriveno kako riba i riblja mlađ umiru na dužini od dva kilometra vodotoka i to baš „na oko 200 metara od mesta ispusta otpadnih tehnoloških voda preduzeća IHP ‘Prahovo’“. Kako je saopšteno u republičkoj inspekciji Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, „prikupljeno je 50 kilograma ribe, a veliku količina uginule ribe je voda odnela nizvodno i ostala u obalskom šipražju“. Ministarstvo je angažovalo stručnu kuću da izvrši analizu ovog slučaja. U međuvremenu, novi pomor ribe se dogodio i u Aleksandrovom jezeru kod Vranja gde je republička inspekcija pronašla oko 1600 kilograma uginulog tolstolbika, a kako je rečeno u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja „u blizini jezera ne postoje industrijski objekti, ali voda u njemu sadrži minimalnu količinu kiseonika“. Oba ova slučaja se nadovezuju na pomor ribe u reci Bosut od prethodne nedelje koji je izazvao veliku medijsku pažnju. Inspektori smatraju da je riba u Bosutu umirala zbog manjka kiseonika u vodi, koji je nestao zato što veliku površinu reke prekriva biljka sočevica, zato što je zbog njene sanacije zatvorena ustava na ušću Bosuta u Savu, a smanjen je i dotok sveže vode.
Samo deset dana pošto je u pravom medijskom spektaklu započeo rad, novi akcelerator, u CERN-u kod Ženeve, pokvario se. Naime, prošlog petka, tokom puštanja u pogon jednog od sektora Velikog sudarača hadrona (LHC) u kanalu dugom 27 kilometara došlo je do manjeg incidenta, koji će imati velike posledice. Akcelerator se posle prvog propuštanja snopa protona spremao za ozbiljnije ubrzavanje, za rad na energijama od 5 TeV, ali je došlo do incidenta koji je sasvim poremetio planirani raspored pokretanja instalacije, dostizanja energija snopa protona od 7 TeV i konačno, njihovih sudara. Takva vrsta kvara nije neuobičajena na akceleratorima koji su prethodili LHC-u, ali je za njega došao u najgorem mogućem trenutku. Prema saopštenju iz CERN-a, problem je nastao na električnim vezama, na sastavu sektora 3 i 4, zbog čega je u kanal iscurila cela tona tečnog helijuma. Ovaj helijum se inače hladi na -271,15 stepeni Celzijusa kako bi obezbedio superprovodnost u magnetima koji ubrzavaju snop. Prvobitno je rečeno da će nastavak rada zbog ovog događaja biti pomeren za dva meseca, ali poslednje saopštenje, koje je „Vreme“ dobilo od pres službe CERN-a, najavljuje otvaranje postrojenja tek u 2009. godini. Sve strepnje i nade će dotle morati da sačekaju.
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
