Tri utakmice i drugo

Da vam neko kaže da ćete u mesec dana na meniju imati, na primer, tri velika koncerta, da li biste rekli da je malo? U tom kontekstu, utakmice Partizana u ligaškom delu Kupa UEFA i predstojeći nastup reprezentacije u kvalifikacijama za odlazak na svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. godine u Južnoj Africi izgledaju kao dobra ponuda.

Radost koju je izazvalo ovo saznanje narušava mogućnost mršavog izgleda za „naše“ u tim duelima jer, za razliku od koncerata na kojima bismo uživali svakako, predstojeći susreti mogu da donesu još rana na klecavom telu srpskog fudbala. Ipak, daleko od toga da je sve unapred gotovo i treba biti fer prema onima koji će „braniti boje“ Partizana i Srbije.

Prvo će na teren reprezentacija koja je sa polovičnim uspehom započela novi ciklus. Lošu klimu koja vlada oko saveza i reprezentacije, loše odnose koji vladaju među igračima i uticaj „trećih lica“ na sastav tima pokušava da reši Radomir Antić zvani Antara, koga su svi dugo čekali. On ima igrače kakve ima i nije u prilici da bude previše kreativan. Prve dve utakmice protiv Farskih Ostrva i Francuske nisu pokazali novosti u igri i pristupu: osim prvih 15 minuta protiv Francuza, ostalo je na nivou očekivanog bledila. U timu nema kreativnih igrača koji bi ponudili dobra rešenja u igri – možda će to biti Miralem Sulejmani za koju godinu – slaba komunikacija u odbrani i nejaki Pantelić u napadu ne obećavaju visoke domete. Iskustvo iz prethodnih ciklusa govori da je tim pravio rezultat ili onda kada je u timu bilo vrhunskih pojedinaca (pa smo bili na SP 1998. i EP 2000) ili kada je selektor uspevao da svojim autoritetom izvuče maksimum iz prosečnih igrača (pa smo išli na SP 2006). Utakmica pred domaćom publikom protiv napaljenih Litvanaca i docniji meč sa Austrijom u Beču biće možda i ključni za nastavak ove epizode. Igrači poručuju da su svesni da su dve pobede imperativ i da se ne možemo više „vaditi“ na ono što bi drugi mogli da urade i u tom smislu im treba sva podrška javnosti. Ono za šta ne mogu da dobiju podršku tiče se saveza koji se njima bavi, koji ima ogromne „repove“ i sa kojim će teško biti moguće uraditi bilo šta značajno.

Kada se reprezentativci raziđu po klubovima, počeće prava fudbalska sezona u Evropi. Partizan će se boriti u utešnom takmičenju koje po imenima ne zaostaje puno za Ligom šampiona u ovoj fazi. U Beograd će doći Sampdorija iz Đenove i Standard iz Liježa, a „Grobari“ će gostovati u Sevilji i Štutgartu. Da je bilo obrnuto, možda bi klub zaradio više novca od prodatih ulaznica, reklama i TV prava, ali ovako će imati više šanse da proba da igra u Evropi i sa kratkim rukavima. Posle objavljenih rezultata žreba igrači i trener Jokanović bili su možda i previše umereni. Njihova je procena da su u najtežoj grupi, ali je činjenica da ako „kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“, pa je svejedno s kim se nadmećeš. Prema rezultatima Partizan jeste autsajder u grupi, ali se tim približio nekoj igri koja bi mogla da bude uz malo sreće dovoljna za treće mesto u grupi. Za srpski je fudbal važno da navijači ne naprave neki veliki incident, a svaki bod koji Partizan pokupi dobro će doći za naredne godine.

U zbiru, svima bi dobro došao neki uspeh da bi se čitava priča oko fudbala prizemljila i upristojila. Ali, s druge strane, potencijalni uspeh ne bi smeo da bude zavesa iza koje će se skrivati oni koji uništavaju sport u Srbiji godinama unazad. Svi u napad, ajmo, ajde!