Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
(1923–2012)
Najbolji srpski šahista svih vremena, čovek koji je proslavio misaone sportove u nekadašnjoj SFRJ i čak 12 puta bio najbolji šahista SFRJ, Svetozar Gligorić, preminuo je 14. avgusta u 89. godini.
Jugoslaviju je predstavljao na čak 15 šahovskih olimpijada, a 1950. godine uspeo je da osvoji zlatnu medalju za tadašnju zajedničku državu.
Svetozar Gligorić se sa šahom upoznao relativno kasno, u trinaestoj godini. Dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Titulu velemajstora dobio je 1951. i sledećih dvadeset godina bio je među najboljim svetskim šahistima i kandidat za prvaka sveta. Jedan je od najaktivnijih šahista u istoriji. Jugoslavija je zahvaljujući njemu smatrana drugom velesilom u svetu, iza SSSR, što je ujedno period najvećeg uspeha srpskog šaha. Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Među njegove najznačajnije pobede spadaju one na turnirima u Varšavi 1947, Hejstingsu 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plati 1953, Stokholmu 1954, Beogradu 1964. i Manili 1968, Loun Pajnu 1972. i 1979. godine. Tri puta se na međunarodnim turnirima kvalifikovao za mečeve kandidata u ciklusu prvenstva sveta.
Pedesetih i šezdesetih godina Gligorić je bio stalan učesnik na svetskim prvenstvima i uvažavan kao najbolji igrač van Sovjetskog Saveza. Jedno od najvećih dostignuća mu je učešće na Međuzonskom turniru u Portorožu 1958. godine, kada je u jednoj partiji ispustio trijumf i našao se na drugom mestu iza Talja. Iste godine, na Olimpijadi u Minhenu, dobio je zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli, ispred Botvinika. Na Međuzonskom turniru u Susu 1967. delio je drugo mesto bez poraza. U Argentini, na turniru u Mar del Plati 1953. godine, pobedio je i bio ispred Najdorfa. Tada je nastao i Gligorićev „patent“ u teoriji šahovske igre – poznata „Mar del Plata varijanta kraljeve indijske odbrane“. Gligorić je bio jedan od retkih doživotnih prijatelja Roberta Bobija Fišera. Fišer i Gligorić su u konačnom skoru imali rezultat 6:4, uz šest remija. Između 1950. i 1982. godine petnaest puta je bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi osvojivši 12 medalja (jednu zlatnu, šest srebrnih i pet bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.
Svetozar Gligorić je poznat i po svojoj novinarskoj karijeri. Bio je stalni dopisnik časopisa „Chess Review“ i „Chess Life“. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
