Strategija za skeptične

Uprkos povremenim egzaltiranim naslovima u novinama, obično posle nekog od sastanaka domaćih zvaničnika sa evropskim diplomatama, koji tvrde da će Jugoslavija uskoro u Evropsku uniju, taj dan je još veoma daleko. Pitanje je, naravno, i da li će termin ‘Jugoslavija’ do tada biti aktuelan.

Od širenja ideja nekada prisutnih u istim tim novinama („Jugoslavija ponovo nosi baklju slobode u porobljenoj Evropi“ ili „Evropska kuća na klimavim nogama“) u proteklih godinu dana se odustalo. Napora da se principi, vrednosti i nedostaci evropske integracije bolje objasne, međutim, u medijima nema mnogo. Čast izuzecima. Evropska unija, za sada, ovde uglavnom figurira kao potencijalni donator, pomagač posrnule privrede, neuslovnih škola i bolnica, davalac jeftinijeg šećera. I to je nešto, naravno, ali neće potrajati. EU, jednostavno, nije raspoložen da bude svačiji bogati i dobri rođak iz inostranstva.

Mađarska vlada, uz pomoć EU-a, još od ’96. sprovodi kampanju „Prodati EU Mađarima“. Jer biti deo evropskih integracionih procesa, ma koliko bilo lepo i korisno, ima i svoju cenu. Nekima je potrebno malo zavodljive i sugestivne reklame, drugima uveravanje da uzimaju proizvod najvišeg kvaliteta, za koji ne postoji zamena.

Mađarski stručnjaci odredili su najpre pet primarnih ciljnih grupa kampanje: 1. najveći potencijalni dobitnici priključenja EU-u – biznis elita; 2. najveći gubitnici – seosko stanovništvo; za njima slede oni koji će posebno imati veze sa EU-om ili uticati na njegovu popularizaciju, to jest: 3. administracija; 4. mladi ljudi; 5. kreatori ideja i ideologija: nastavnici, medijski stručnjaci, istraživači.

Za svaku od navedenih grupa kreirana je posebna strategija. Na primer, direktori velikih kompanija, bilo mađarskih, bilo u mešovitom vlasništvu, svesni su da priključenjem Uniji definitivno profitiraju, tako da njih i ne treba mnogo ubeđivati. Njihova uloga je, pre svega, da utiču na one skeptičnije u svojim profesionalnim krugovima. Vlasnici malih preduzeća imaju daleko kontroverznije stavove: oni ne očekuju direktnu dobit od pristupanja EU-u, ali smatraju da mogu imati koristi od lakše dostupnosti modernih tehnologija i pomoći iz međunarodnih fondova.

Za državnu administraciju predlažu se i sprovode stručni kursevi u centrima EU-a; za mlade su najefikasnija učešća na letnjim kampovima u zemljama članicama; za seosko stanovništvo, koje će za konkurenciju imati poljoprivredne proizvođače iz razvijenijih zemalja, efikasna strategija ubeđivanja još nije pronađena. Na relevantne delove intelektualne elite utiče se i direktnim apelovanjem na sujetu: osim detaljnih, povremeno se pružaju i ekskluzivne informacije, što se, naravno, dobro naglasi. Time se pojačava osećaj posebnosti i pripadanja i očekuje privrženost evropskoj ideji.

Smatrali mi da je Beograd veći Beč od Budimpešte ili ne, malo evropske reklame ne bi ni nama smetalo. Ovde skeptika nikad nije manjkalo.