I, kako je bilo? Sjajno.
Kakav je bio jelovnik? Sjajan.
Muzika? Sjajna.
Kako ste se proveli? Sjajno.
Kakva je bila predstava? Sjajna.
Kakva je glumica? Sjajna. A i Bred Pit sjajno izgleda go…
Kako je Novak igrao? Sjajno.
Kako izgubismo? „Sjajno smo se vratili, ali nas je ubio promašeni penal…“ „Sjajno prvo poluvreme, a onda ušao Omejer …“ „Biće sjajno ako i remi izvučemo…“
U jednoj reklami piše: „Mutanj, sjajno selo…“ U drugoj: „Sjajno mesto za gradski turizam.“ U trećoj „Kako provesti sjajno veče…“ „Na prvi pogled, sve deluje zaista svetski – za razliku od domaćih prodavnica, sjajno je i čisto, sve može da se proba bez suvišnih pitanja od strane prodavaca, a ukoliko baš želite, dobijate i savet…“, hvali neki novinar blještavost stranih prodavnica. Reklamiraju se i „sjajno dizajnirani šatori…“ I „Knjiga za sjajno pamćenje“, izvanredan je alat za svakoga ko želi da ima odlično pamćenje. „Imate sjajne mogućnosti da se istovremeno posvećujete različitim poslovima…“ Povratak u osamdesete najavljuje se u novoj TV seriji „Sjajna vremena“, u kojoj četiri brucoša otkrivaju čari studentskog života. Nadrealisti su u jednoj knjizi opisani kao sjajno društvance. „Ta pesma, za koju ne znam da li bi u ono vreme priznali da zvuči dobro – sad zvuči sjajno…“, kaže neki muzičar.
Jedna knjiga nosi naziv „Sjajno mesto za nesreću“. U njoj se, inače, govori o Parizu.
U jednom ratnom izveštaju se kaže: „U sjajno osmišljenoj i munjevito izvedenoj akciji, združenih jedinica, oslobođen je zloglasni logor…“
Sjaj je nekada označavao i ugled, a za tim žudimo, a kažu da u korenu imena Jelene Trojanske ima neko blistavo značenje, sunčeva svetlost. Reč sjajno zamenjuje reč lepo, čudesno, blistavo, sjaktavo, čisto, svetlo, zvezdodrago i stotine drugih reči. Ona i zvuči i svetli i zove i odaziva se.
Josip Pavičić u sociolingvističkom ogledu „Novogovor“ (1982) reč sjajno svrstava u isprane reči, one koje mogu zameniti bilo koju drugu reč, koje mogu značiti bilo šta, a ne moraju značiti ništa. Sjajno je čuti reč sjajno, ali ta reč je izgubila sjaj. „Isprana je tako temeljno, da joj gotovo ništa nije ostalo. Zato je ušla u masovnu upotrebu. Napunila je mnoga usta, lakirala mnoge razgovore, titra u našem komuniciranju kao kakav lažan svetionik… A posle brodoloma sja još jače…“
U prošlom broju „Vremena“ greškom nije objavljeno ime autora teksta u rubrici „Novogovor“. Izvinjavamo se autoru Milanu Miloševiću i čitaocima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Da li bi ste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
