Priprema novog Zakona o radu

Iako većina radnika u Srbiji želi promenu Zakona o radu zbog izrabljivanja, niskih plata, otpuštanja, investitori i poslodavci imaju drugačiji motiv. Oni smatraju da se propisi moraju dodatno liberalizovati i na taj način približiti evropskoj praksi, jer u suprotnom neće biti ni reči o novim radnim mestima.

Još se ne precizira kada bi izmene i dopune Zakona o radu mogle ući u završnu fazu, ali optimisti se finalnoj verziji nadaju polovinom sledeće godine.

Izvesne su samo dve stvari – Zakon će biti izmenjen po preporukama Međunarodnog monetarnog fonda i radnici će ostati bez starih „socijalističkih povlastica“ koje su im bile zagarantovane važećom regulativom.

Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da radna verzija Zakona sadrži nekoliko ključnih predloga na kojima je, pre svega, insistirao Međunarodni monetarni fond. „Osnovna izmena je produženje rada na određeno vreme. Sadašnji zakon dozvoljava najviše godinu dana, dok bi po novom ovaj rok bio podignut na tri godine. Druga važna izmena se tiče isplaćivanja otpremnina radnicima koji su proglašeni za višak. Umesto da poslednji poslodavac plaća za ceo radni staž, on bi bio odgovoran samo za vreme koje je taj radnik proveo kod njega“, kaže Martinović.

Državni sekretar otkriva i da je razmatran predlog da se godišnji odmor raspoređuje drugačije, pa je predloženo da prvi deo odmora može da traje i dve nedelje, a ne najmanje tri kao što je danas.

Nijedan od ovih predloga još nije dobio zeleno svetlo u narodu. Iako je Ministarstvo rada još prošle godine prosledilo prvu radnu verziju članovima Socioekonomskog saveta, povratna reakcija je izostala. A oko ove sadašnje najviše prigovora imaju sindikalci.

Potpredsednik samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za „Vreme“ da je najava o promeni Zakona o radu neprihvatljiva za sindikat i može da ugrozi ionako mala prava zaposlenih u Srbiji. „Ono što je problematično u novom zakonu jeste to što su ga pisali Međunarodni monetarni fond i strani investitori koji su malo vodili računa o pravima radnika, odnosno pisan je onako kako to odgovara ljudima koji se bave investicijama, tj. gazdama. Takođe, jedna od osnovnih zamerki je produženje roka rada na određeno vreme sa šest meseci na tri godine jer smatramo da će time zaposleni u Srbiji biti u podređenoj situaciji u odnosu na poslodavca. Prvo, kada imate radnika na određeno vreme na tri godine, vi ste u mogućnosti da to posle produžite i to može ići unedogled. Kada mladi, novozaposleni ljudi potpisuju ugovor pod takvim uslovima sa novim poslodavcem, postoji opasnost da ti ugovori neće biti pod znakom pažnje sindikata niti bilo koga, tako da mogu ići na štetu radnika. Već je vrlo teško zamislivo da će neko odobriti kredit tim mladim ljudima, a to ih sprečava da planiraju i osnuju porodicu“, objašnjava Mihajlović i dodaje da radnici na određeno vreme sigurno neće imati punu platu koju bi imali radnici na neodređeno vreme, pravo na regres, topli obrok ili pravo na otpremninu ukoliko im poslodavac da otkaz..

Poslodavci pak smatraju da su izmene Zakona neophodne jer u pisanju poslednjeg zakona o radu, na osnovu Zakona o radu iz nekih ranijih socijalističkih vremena, učestvovali su sindikati koji imaju svoje sindikalne organizacije u velikim i srednjim preduzećima.

„Kada je pisan Zakon, nije uzeo u obzir mnoge stvari koje ne postoje kod malih poslodavaca. Zakon, ovakav kakav je, odgovora više odnosima u srednjim i velikim preduzećima, mada i tamo stvara velike troškove u poslovanju i često nepotrebno birokratizuje odnos poslodavac – zaposleni. Imajući sve to u vidu, ove promene su potrebne. Pre svega zato što će se smanjenjem troškova i birokratskih procedura otvoriti prostor za širenje onih preduzeća koja dobro posluju i za otvaranje novih radnih mesta, što je preko potrebno. Poslodavci na nekim mestima su čak i proširili prava zaposlenih (kod mogućnosti za isplatu bonusa i da oni učestvuju u dobiti kompanija), ali su se trudili da pojednostave procedure i skrate nepotrebno duge rokove“, kaže za „Vreme“ Dragoljub Radić iz Unije poslodavaca Srbije.