Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
LHC je najzad proradio. Ako ste se zbog njega plašili Sudnjeg dana, nema više razloga da brinete. Jedna grupa protona, od onih što prirodno samo prave gužvu u atomskom jezgru, prošle nedelje je istrčala najdužu, najsnažniju i najprecizniju trku koju su elementarne čestice dosad trčale za čoveka. I po njegovoj volji.
Nekoliko milijardi ovih čestica, spakovanih u „pakete“ duge nekoliko metara, ubrzano je u lancu manjih akceleratora da bi najzad uletelo u ledeni, 27 kilometara dug tunel Velikog sudarača hadrona (LHC), najveće mašine koju je čovečanstvo izgradilo.
U ovoj instalaciji CERN-a kod Ženeve u Švajcarskoj, protone je u kamenitom tlu, sto metara pod zemljom, ubrzavalo 1200 superprovodnih magneta ohlađenih pomoću tečnog helijuma na temperaturu spoljašnjeg svemira (od -271oC).
I onda su nakon skoro dvadeset godina projektovanja i izgradnje LHC-a, a zatim i više od 14 meseci popravki od nesreće iz septembra 2008. godine, protoni u petak, u deset sati uveče, uspešno napravili nekoliko stabilnih krugova.
Šta se dešava kada se dva tako ubrzana snopa protona sudare? Fizičari i drugi naučnici već trljaju ruke iščekujući da iz njihovih sudara pročitaju svakojake odgovore o strukturi materije i za mikrosvet enormne energije koja će se pri tim sudarima osloboditi.
Na detektore koji se nalaze u tunelu LHC-a trebalo bi da, uz maksimalna ubrzanja, počnu da stižu odgovori o prvim trenucima nakon Velikog praska, o antimateriji i famoznom Higsovom bozonu, na koji uskoro može da krene lov. Ili će, kako u nauci biva, stizati samo nova pitanja.
Hoće li fizika biti ista posle ovog eksperimenta? A svet? Da li ćemo uzgred dobiti i poneku neželjenu crnu rupu? Verovatnoća za to je besmisleno mala, ali ma kako beznačajna, ipak veća nego u vreme dok je LHC bio samo u izgradnji.
„Bio je potreban herkulovski napor da stignemo dovde“, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a, u specijalnom saopštenju koje je, sasvim neuobičajeno, iz Ženeve stiglo negde oko ponoći u petak. Onda kad se gigantski instrument pokrenuo.
U međuvremenu, LHC je početkom nedelje testirao i prve sudare protona, a kako saopštavaju iz CERN-a „napredak je zadivljujući“. Sada sledi period u kome će se videti šta se sve može sa tim napretkom.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
