Opravka čovečanstva i uže

Kao domaćica koja nije čak ni uzorna, jer umesto da spremam zimnicu, kadgod mogu – a i kad ne mogu – sinovljevim biciklom idem na Adu da se na pola časa od kuće pročistim od čovečanstva, predloge za opravku istog postavila bih veoma lokalno i pomalo penzionerski.

Predložila bih, tako, da se duž obala Save i Dunava postave korpe za smeće. Možda bi se i klupe od Ušća do hotela „Jugoslavija“ mogle osposobiti za sedenje, a vremenom i ofarbati kao što je to već urađeno u Zemunu. Ako neće biti shvaćeno već i kao beslovesno preterivanje, predložila bih slično farbanje i za klupe u parkiću pored Gradske skupštine.

Pare, naravno. Bogati gradovi kao što je Njujork možda nisu još prošli kroz sva naša iskustva te ne znaju za mesne zajednice u smislu dugotrajnih sastanaka. Kada bi se susedi neke naše ulice dogovorili da jednom, recimo, godišnje naprave neku vrstu kermesa zaključno sa roštiljem nasred te ulice, pa da prikupljenim sredstvima doteraju bar jednu od dve fasade.

U Botaničku baštu Buenos Ajresa dolaze dobri ljudi iz susedstva, ali i iz udaljenih krajeva grada da hrane mačke koje su drugi ljudi iz nekog razloga tu ostavili. Mačke su na tom mestu site, a ljudi se osećaju manje pseće.

Što se samih pasa tiče, predložila bih da uvezemo stručnjaka, možda iz Japana, koji bi lutalice izdresirao da izvade iz vode odbačene plastične flaše. Pre toga mogao bi da ih izdresira tako da otkinu komad zasluženog obroka sa noge onoga koji se upravo sprema da baci plastičnjak u reku. Dakako, nežno. No, reke nisu krive.

A ukoliko takav stručnjak ne postoji čak ni u Japanu, zadovoljila bih se najobičnijim opštinskim dekretom kojim bi se propisala jačina tehno muzike na otvorenom.

Malu decu bih sasvim rasteretila teških školskih torbi, tako da sutra, kad budu dospela na biro rada po završenoj visokoj školi, pored diplome imaju i neoštećene kičme. Učila bih ih da kažu „hvala“ i „molim“, to zaista ne ujeda.

Najbolje učenike ugostiteljske škole poslala bih tri nedelje na praksu u bilo koju špansku kafanu u podne.

U vezi sa školskim programima, još bih predložila da se pored osnova pravoslavlja kao predmet uvede pregled religija, u množini, ali nikako preopširno, a isto tako i predmet koji bi se otprilike zvao „uzajamno uvažavanje“, da ne bude da koristeći još i strane reči kao što je npr. tolerancija moji predlozi postanu krajnje sumnjivi.

Kako bilo, vozačima koji na pešačkom prelazu daju gas na žuto svetlo semafora neopozivo bih oduzela ne dozvolu, nego vozilo. Od prodaje takvih vozila kupila bih dezodoranse koje bi odgovarajuća ustanova besplatno delila na svakoj stanici javnog saobraćaja. One koji prelaze na crveno osudila bih na doživotnu vožnju autobusom i pre osnivanja pomenute ustanove.

I najzad, predložila bih da se što pre podigne spomenik neznanoj junakinji. U tom smislu bi trebalo raspisati konkurs i odabrati onaj vajarski rad koji bi najupečatljivije dočarao našu savremenu sugrađanku. Vrhunski vajari po svoj prilici neće odoleti takvom izazovu, pošto se od kesa, knjiga i cegera žena zapravo i ne vidi. Bez obzira na to da li ide ili se vraća s posla ili je obična domaćica.