Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Policija se rve s demonstrantima koji kidišu na olimpijski plamen, simbol tolerancije, ljubavi, mira, razumevanja naroda, napretka i, uopšte, svega najlepšeg.
Demonstranti navaljuju, pendreci sevaju – na kraju, jedva spasenu baklju policijsko obezbeđenje, pod kišom kamenica i psovki – sklanja na sigurno, tajno mesto. Gde se događa? U Parizu, San Francisku, Buenos Airesu ili Londonu, ovih dana? Ne. Zbiva se u Banja Luci 1936: policija Kraljevine Jugoslavije interveniše u spasavanju olimpijske baklje. Prve u istoriji, uostalom.
Beogradska „Politika“ objavila je 5. aprila 1936. tekst se kaže da „stotinu najpoznatijih beogradskih sportista protestuju protiv duha iduće Olimpijade… Kod nas je Radnička sportska zajednica, u kojoj je zastupljeno 90 amaterskih sportskih klubova, izjavila spremnost da bojkotuje Olimpijadu, ´jer bi naše učešće u Berlinu značilo pomaganje profanisanja i sporta i Olimpijade´…“ I da je „preko stotinu najistaknutijih sportista Beograda ovih dana“ potpisalo rezoluciju kojom se traži bojkot Olimpijade u Berlinu zbog nacističkog režima u Nemačkoj.
Među objavljenim imenima potpisnika peticije su Đorđe Lojinčić, Aleksandar Tirnaninć, Jovan Mikić, dr Milutin Ivković, Emilija Jovanović, Franja Valok… I još dvadesetak imena. U tom tekstu nema, međutim, Vladimira Dedijera – autora rezolucije, a nema ni Iva Lole Ribara koji je odobrio njen tekst.
Rezultat: 10. aprila 1936. Jugoslavija potvrđuje učešče na igrama u Berlinu. Većina igrača fudbalske reprezentacije odbija da igra, pa Kraljevina nema predstavnika na fudbalskom turniru.
Ovo je relativno nepoznata epizoda iz stogodišnje istorije olimpizma u Srbiji, ali su nam iz tog veka pretekle najmanje dve reči novogovora. Olimpijski plamen kao neka vrsta globalne štafetne trke, izum je hitlerovske Nemačke kojim se i danas ponosimo. I, drugo novogovorsko pitanje, značenje reči olimpijada. Prigodno, bar jednom u četiri godine, mediji otkrivaju da ta reč ne označava takmičenje, već četvorogodišnji vremenski period između Igara. Pogrešno, jer su, najmanje od trećeg veka stare ere, stari Grci tom rečju označavali i igre i četvorogodišnji ciklus između njih.
Ali nema veze.
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
