Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Veronika Vedžvud, Tridesetogodišnji rat
Ovih dana se često govori o Evropi i našem mestu u njoj. Ako nameravamo da iole ozbiljno razmišljamo o tome – ili bar da prevaziđemo idealizacije i demonizacije uobičajene za tako velike teme – trebalo bi da se upoznamo s istorijom i konstrukcijom Evrope, posebno s bolnim državotvornim procesima koji stoje iza danas relativno stabilnih pojmova kao što su, recimo, „Nemačka“ i „Francuska“.
Stoga predlažem da neki domaći izdavač objavi fascinantnu studiju Tridesetogodišnji rat Veronike Vedžvud, ukoliko to do sada nije učinjeno. Ako jeste – ili kada i ako to bude učinjeno – potražite i pročitajte tu knjigu. Nećete pogrešiti. Veronika Vedžvud je još davno napisala ovu studiju o jednom od ključnih perioda (zapadno)evropske istorije i to je uradila tako dobro da se njeno delo, sudeći po spisateljskoj veštini autorke, može čitati kao veličanstven istorijski roman, bespoštedno nepristrasan i nepatetičan, po meni književno nadmoćan u odnosu na sva dela tog žanra koje sam imao prilike da vidim (mada je, u krajnjoj liniji, u pitanju ozbiljan doprinos istoriografskoj nauci, bez literarnih ili dramaturških pretenzija).
Kompleksnost karakterizacije „junaka“, dubina sociološke i geopolitičke analize, sjajni opisi dvoličnosti i (ne)sposobnosti diplomata, prisilnih migracija stanovništva, bezobzirne političke pragmatike klerikalnih i dinastičkih autoriteta, travestije proklamovanih ideologija, uspona i padova gramzivih ratnih profitera, prevrtljivosti prinčeva i plaćenika, kao i mnogi drugi detalji o uzrocima i posledicama rata otvaraju mogućnost da se u aktu čitalačke slobode tumačenja ova povest iz XVII veka transponuje u nama bliže koordinate i na taj način dobije interesantnu metaforičku dimenziju.
Naravno da ne treba preterivati s takvim paralelama. Bez obzira na to da li nas Veronika Vedžvud naposletku inspiriše da promislimo svoje viđenje zamršenih odnosa unutar porodice evropskih naroda – i našeg mesta u čitavoj zbrci – verujem da se uvek može uživati u čitanju jedne izvanredne, majstorski napisane knjige. A to je već dovoljna preporuka.
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
