Nije zezanje

Dočekasmo vala i ortodoksnu, julijansku novu godinu, uz nešto manje divljanja na televiziji i manje prangijanja i šenlučenja iz vatrenog oružja. U Crnoj Gori se taman smirila frka oko dva badnjaka (svetosavskog i autokefalnog), a počela je medijska rašomonijada oko dočeka Srpske nove godine. Ako ste povremeno pratili Dnevnik TVCG, mogli ste da naslutite potencijalni sukob oko centralnog trga u Podgorici. Tamo su doček hteli da organiziju Koalicija za Jugoslaviju i Udruženje estradnih umjetnika Crne Gore. Dramaturgija prvih je od ranije poznata (crno vino, kokice, prangije i patriotske pjesme), dok su drugi najavili muzički hepening pod dvosmislenim nazivom „Pod nebom nove…“ sa gostima iz okolnih zemalja (Srbije, Bosne, Makedonije i Hrvatske).

Policija je solomonski zabranila oba skupa, pa je doček organizovan ispred Crkve u Podgorici. Sve u svemu, možemo zaključiti da je Srpska nova godina ipak stigla u Crnu Goru.

Iz nepoznatih razloga Vanja Bulić je na BK televiziji reprizno točio šampanjac sa Cunetom, Tozovcem i jednim manje poznatim svadbarskim pevačem koji se proslavio svojom tačkom – na svadbi tokom pevanja za određenu svotu deviza (eura?) seda u tortu. Tokom ovih praznika čuli smo tužne priče o gorko-slatkom muzikantskom ‘lebu, hirovima publike i domaćina, a saznali smo da se po našim selima prave ispraćaji za mrtvace. Pokojnik se ispraća pesmom na onaj svet, a rodbina se za uspomenu slika sa mrtvakom kojeg za tu priliku malo usprave. Samo nek je veselo!

Magični Ćira dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Lepo sam video vest na svim televizijama, seda glava iz žirija pročitala odluku, a posle je Magični dao izjavu. U takvim momentima još me hvata neverica, pomislim da je u pitanju zezanje jer bi takva šala pre par godina bila dovoljna da neki ministar zglajzne. Osim presedana vezanog za Arsenijevića, već godinama NIN-ova nagrada nije isplivala iz dosadnog mora domaće skribomanije. Ipak se nešto promenilo!

Najtužnija televizijska priča protekle nedelje vezana je za trihinelozu. Kud baš sad kad se najviše troši svinjetina i to u Vojvodini, gde se voli masno. Na sreću, nije bilo žrtava kao u slučaju zozovače. Ministar Veselinov se zato istorijskim apelom obratio „svima koji ovih dana kolju“ da donesu uzorak mesa na proveru u lokalnu veterinarsku stanicu. Toliko o klanju.

Na kanalu TV B92, zbog nečeg što se zove poslovno-tehnički ugovor, imate ovih dana priliku da gledate program TV KOP-a. Lice voditeljke i servilni osmeh čine vam se poznati? U pravu ste, to je Maša Samardžijski sa TV Pinka, trenutno u egzilu na Kopaoniku. Nema više emisije „Ko je ko“, gde su u kvazikulturnoj emisiji gostovali funkcioneri JUL-a i SPS-a, ali zato ona neumorno juri predstavnike nove vlasti koji se povremeno pojavljuju na Kopaoniku „u pauzama napornog posla, bez vremena za porodicu“, kako to Maša voli da kaže. Tamo postoji i prijatni tv studio, kao stvoren za duga prijateljska ćaskanja, a lica voditeljke i gostiju blistaju od snažnog planinskog sunca. Ne znam da li ostatak programa TV KOP-a još čine piratski filmovi ili mučeni turisti po ceo dan gledaju mamutsko izdanje „Ko je ko“ na Kopaoniku.

U beogradskom programu RTS-a saznao sam da mnogi Beograđani imaju nov hobi. Verovali ili ne, a pošto smo u Srbiji bolje verujte, nemali broj građana, često s malom decom, ovih dana samoinicijativno šeta i kliže se po zaleđenom jezeru Ade Ciganlije. Odgovorni ljudi sa Ade skrenuli su pažnju na opasnost ovog hobija, pogotovu što trenutno ne radi spasilačka služba. Ne ide mi u glavu da pored silnog leda po ulicama, na kojem penzioneri i cice na štiklicama lome ruke i noge, neko želi veću avanturu, s mogućim kupanjem u ledenoj vodi na kraju.

Savršeno otrežnjenje!