Nezamenjiva promocija

Pre koju godinu, dakle pre pet, pre šest, Slavan Batočanin, vlasnik STR „Zlatibor“, a u Valjevu, saopštio javnosti i još dalje, proglasivši se za kralja toga, da, u taj Zavod za intelektualnu svojinu, zaštitio duvan čvarke. Mada bilo, mada ima, oni koji rekli da Batočanin zaštitio etiketu, ovaj se i dalje vlad’o ko king, u onaj Zavod zaštitio i Festival duvan čvaraka, počeo, sa neizbežni saradnici i ti saučesnici, čvari u centru Valjeva. Lokalna vlast podržavala manifestaciju, i nije podržavala manifestaciju, da bi ove godine Kralj od grada dobio depešu da ne mere čvari čvarke kod Doma kulture, jerbo ovaj pod zaštitom. Tako Kralju čvaraka rečeno da se ti čvarci ne uklapaju u taj novi kulturni model i ostali identitet grada kaono što je Valjevo.

No, Kralj to nije brenov’o, nastavio pripreme, nastavio nastupa ko Kralj, i nadležna gradska služba dozvolila da se ove godine čvarci čvare niže od tog doma kulture, baš ispred Doma penzionera. I šta bilo, nedelja, 11. oktobar, dan ‘oči Mioljdana, sve k’o stvoreno za to čvarenje: desetak ranija sabajle založeno na keju Kolubare i Četvrti i lični festival duvan čvaraka počeo. Kad je trebalo, tačno u podne, ispred Doma penzionera javio se u kariranu i šajkaču voditelj, šta rek’o, Vatre dogorevaju, čvarci dozrevaju, šta još rek’o, da ima žiri, da će svi dobiti majstorsko pismo, a najbolji medalje i čvarak tacne. Onda nastupila narodna grupa pevača sa mnogo dobru numeru, Čim curice gariš obrvice, i mnogo dobru himnu duvan čvaraka, koju specijalno ispis’o narodni pesnik Srba Simeunović, Kad Valjevo u jesen proslavlja/ Slanina se u ranije stavlja/ Oranijo svaka tebi čast/ Mešaj mala zagore ti mast…

A dole i ispod, na keju Kolubare, sve teklo u natavci, desetak posada je mešalo te ranije sa čvarcima, bilo i oni’ koji bili za roštilj i sve sa roštilja, mesar Sima, sa na majicu natpis Uzgoj svinje mangulice Simin čvarak, lično delj’o dlan slaninu, i drugi ga dobro i baš deljali, kamere radile pos’o, jedan sa tu kariranu šajkaču uz’o veli da sve lepo i da sve ne može biti lepše, i da sve treba da bude odavde do Željezničke stanice. U sve to bilo i ostalog i znatiželjnog sveta, jedina mu mana, jedini mu plus, što u sve ne bio niko od lokalnu i drugu vlast, oli zbog novog kulturnog kursa, oli što se i tako najbolje čuva taj državni pos’o. Od te sorte jedino i u prolazu viđen DS državni sekretar finansija i Valjevčanin, pusti pravopis, Slobodan Ilić. Kako bilo, kralj Batočanin prvi priveo pos’o kraju, iscedio čvarke sa one drvene mengele. Tad nast’o rusvaj i sve tako i sve preko toga, narod sa šerpe, narod sa lonci, narod sa kante, navalio na džabe mast i čvarke. Sve razbucano, pojavili se i trubači, rek’o se i Kralj u pumpadžija žutu opremu lično, svi zabeležili te king reči, Mesari su, a posebno gosti i posetioci, potvrdili da moji saradnici i ja radimo pravu stvar, vlast treba da shvati da vršimo nezamenjivu promociju… Onda i na kraju podeljene one medalje i čvarak tacne, bilo tog slikanja, bilo i da jedan reče da će dogodine sve bude jubilarno i na svakom tom nivou.