Ne odgovaram za novi tekst zakona

„VREME„: Da li se ukupan bilans saobraćajnih nesreća u poslednje vreme drastično povećao ili samo mediji tome posvećuju više pažnje?

MILAN VUJANIĆ: U poslednje vreme mnogo više se obraća pažnja na teme vezane za bezbednost u saobraćaju, a u suštini, saobraćajnih nesreća za prvih šest meseci bilo je 11 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Često se za jednog od krivaca navodi nedovoljna kontrola. Pre nekoliko godina policija je počela strože da kontroliše vezivanje pojasa, i čini se da je akcija jedno vreme bila uspešna.

Mi smo 2002. godine insistirali da se uvede oštra kontrola vezivanja pojaseva. Do tada je pojas vezivalo svega pet odsto vozača, a zahvaljujući akciji broj se popeo na 95 odsto. U tom periodu poginulo je 30 odsto manje ljudi, spaseno je 428 osoba. Još bar 5500 ljudi manje je povređeno. Ako smo tad uspeli da nateramo narod da vezuje pojaseve, ko je dao za pravo policiji da odustane od kontrole? Ne krivim ipak za to samo policiju, ona je zadužena da operativno sprovodi odluke i pokazala je da ume da radi posao i da postigne dobre efekte.

Još jedan od problema u vezi sa policijom je korupcija. Može li novi zakon o bezbednosti u saobraćaju da pomogne u njenom suzbijanju?

Predlog zakona o bezbednosti u saobraćaju sastavljalo je 40 najvećih stručnjaka iz naše zemlje, a onda je MUP odlučio da ga „malo popravi“ i da bude predlagač. Kakav je to zakon koji sprovodi onaj ko ga i pravi, i koji su to ljudi u MUP-u pametniji od tih 40 stručnjaka? Neću odgovarati za taj novi tekst zakona.

Koji je razlog za takav postupak?

Žele da prilagode zakon sebi. Evo primera: u Evropskoj uniji dozvoljena je upotreba radar-detektora. Mađarska je pre ulaska u EU imala zabranu upotrebe tih detektora, ali je morala da je skine i prilagodi sa evropskim zakonima. U našem novom zakonu MUP je zabranio njihovu upotrebu iako su je predlagači najpre dozvolili smatrajući da i građani imaju pravo da kontrolišu policiju. Dakle, otišli smo korak unazad, a zakon ćemo morati da promenimo kad budemo ulazili u EU.

Procenjuje se da su za greške najčešće krivi vozači, pa tek onda loši putevi i drugi razlozi. U čemu greše?

Ne pripremaju se za vozački ispit kako treba, a mi ne učimo ljude koliko je vožnja opasna i ozbiljna. Ljudi iz nehata ubijaju druge ljude i uništavaju im život. Neozbiljni su, a osim toga, poznato je da je svaki treći bolnički dan posledica saobraćajnih nesreća i da na njih odlazi trećina troškova zdravstvenog osiguranja. Mi plaćamo bahato ponašanje koje uzrokuje nesreće, i to nas mnogo košta.