Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Meritokratija je vođstvo zasnovano na zaslugama, talentu, veštini, inteligenciji, a ne na nasleđu (aristokratija), bogatstvu (plutokratija) ili volji većine (demokratija).
Kod nas se učestalo javlja u mistifikatorskoj upotrebi svaki put kad se Pera Pisar iz administrativnog odeljenja rastrči da javi gospođi Živki da će postati ministarka (videti u ovom broju). Upotrebljavamo malo prepravljenu englesku reč meritocracy (merit, zasluga, izvrsnost, od latinskog mereō: „zaraditi“ i starogrčkog κράτος, kratos: „snaga, moć“).
To je politička filozofija po kojoj se vlast daje ljudima sa zaslugama, kompetencijom, dostignućima i mogućnostima koje su proverene ispitima ili demonstracijama veštine.
Po rečniku Merriam-Webster to je sistem u kome su talentovani izabrani i unapređeni na osnovu dostignuća, a lideri izabrani na osnovu intelektualnih kriterijuma.
Koncept meritokratije, kažu, vuče korene od kineske dinastije Han 200 godina pre nove ere (Mandarinski sistem); iz Kine je preseljena u Britansku Indiju u 17. veku, a onda u kontinentalnu Evropu. U Americi je promovisan posle ubistva predsednika Garfilda 1881, kada je uvedena praksa da se posao u vladi dobija na osnovu propitivanja sposobnosti, a ne na osnovu političkih veza ili po političkoj bliskosti.
Politikolozi nalaze da su meritokratiju zagovarali i Platon i Aristotel, a i da je britanski filozof Džon Stjuart Mil zagovarao ideju da zaslužnima treba dati više glasova nego neobrazovanom glasaču.
Izraz je, kažu, skovao britanski sociolog, socijalni aktivista i laburistički političar Majkl Jang (1915–2002) u satiričnom eseju Uspon meritokratije (The Rise of the Meritocracy, 1958), pišući šta će se desiti s Britanijom između 1958. i zamišljenog konačnog revolta protiv meritokratije 2033.
„Gardijan“ je 2001. objavio članak pod naslovom „Dole meritokratija!“ u kome tvorac tog termina Majkl Jang poziva Tonija Blera da ne upotrebljava izraz meritokratija jer je postao simbol rastućeg socijalnog raslojavanja, sličnog onom koje je postojalo pre 70-ih XIX veka, kada su se položaji sticali rođenjem, pošto školski sistem selekcije podiže neke, a ispod crte bespovratno ostavlja mnoge…
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
