Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Meritokratija je vođstvo zasnovano na zaslugama, talentu, veštini, inteligenciji, a ne na nasleđu (aristokratija), bogatstvu (plutokratija) ili volji većine (demokratija).
Kod nas se učestalo javlja u mistifikatorskoj upotrebi svaki put kad se Pera Pisar iz administrativnog odeljenja rastrči da javi gospođi Živki da će postati ministarka (videti u ovom broju). Upotrebljavamo malo prepravljenu englesku reč meritocracy (merit, zasluga, izvrsnost, od latinskog mereō: „zaraditi“ i starogrčkog κράτος, kratos: „snaga, moć“).
To je politička filozofija po kojoj se vlast daje ljudima sa zaslugama, kompetencijom, dostignućima i mogućnostima koje su proverene ispitima ili demonstracijama veštine.
Po rečniku Merriam-Webster to je sistem u kome su talentovani izabrani i unapređeni na osnovu dostignuća, a lideri izabrani na osnovu intelektualnih kriterijuma.
Koncept meritokratije, kažu, vuče korene od kineske dinastije Han 200 godina pre nove ere (Mandarinski sistem); iz Kine je preseljena u Britansku Indiju u 17. veku, a onda u kontinentalnu Evropu. U Americi je promovisan posle ubistva predsednika Garfilda 1881, kada je uvedena praksa da se posao u vladi dobija na osnovu propitivanja sposobnosti, a ne na osnovu političkih veza ili po političkoj bliskosti.
Politikolozi nalaze da su meritokratiju zagovarali i Platon i Aristotel, a i da je britanski filozof Džon Stjuart Mil zagovarao ideju da zaslužnima treba dati više glasova nego neobrazovanom glasaču.
Izraz je, kažu, skovao britanski sociolog, socijalni aktivista i laburistički političar Majkl Jang (1915–2002) u satiričnom eseju Uspon meritokratije (The Rise of the Meritocracy, 1958), pišući šta će se desiti s Britanijom između 1958. i zamišljenog konačnog revolta protiv meritokratije 2033.
„Gardijan“ je 2001. objavio članak pod naslovom „Dole meritokratija!“ u kome tvorac tog termina Majkl Jang poziva Tonija Blera da ne upotrebljava izraz meritokratija jer je postao simbol rastućeg socijalnog raslojavanja, sličnog onom koje je postojalo pre 70-ih XIX veka, kada su se položaji sticali rođenjem, pošto školski sistem selekcije podiže neke, a ispod crte bespovratno ostavlja mnoge…
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
