Meridijani

Brisel: Opatice na sudu

U Briselu će početi suđenje četvoro građana Ruande osumnjičenim za ratne zločine nad Tutsima koji su pokušali da se spasu od genocida u katoličkom manastiru u gradu Butare na jugu Ruande tokom masovnih ubistava 1994. Osumnjičeni su univerzitetski profesor, predsednikov pomoćnik i dve opatice iz samostana u Butareu. Ruanda je bivša belgijska kolonija, a po belgijskom zakonu iz 1993, belgijski sudovi imaju pravo da sude za kršenja ljudskih prava bez obzira na to gde su počinjena. U Ruandi, tokom jednog od najkrvavijih građanskih ratova u modernoj istoriji, Hutu ekstremisti ubili su preko 800.000 Tutsa i umerenih Huta u roku od oko tri meseca. Pre glavnog pretresa belgijski porotnici, sastavljeni od „običnih“ građana, saslušaće izlaganja svedoka, novinara i aktivista za ljudska prava, o istoriji i prirodi sukoba. Postupak ujedno predstavlja i pravni eksperiment jer prvi put u istoriji porota sastavljena od građana jedne zemlje učestvuje u postupku protiv građana druge države zbog optužbe za ratne zločine, ali i kršenje ljudskih prava uopšte. Biće saslušano 170 svedoka, od kojih će 50 doputovati iz Ruande u Belgiju specijalno zbog suđenja. Sestra Marija Kisito (36) optužena je da je nabavljala benzin za spaljivanje doma zdravlja u blizini samostana u kome se krilo preko 500 Tutsa. Sestra Gertruda (42) optužena je da je isterala na stotine Tutsa iz samostanskog skloništa iako je znala da ih čeka sigurna smrt.

Kotonu: A gde su deca?

Nigerijski brod „Etireno“, za kojim policija Benina i drugih zapadnoafričkih obalskih država traga već danima zbog sumnje da prevozi decu namenjenu za prodaju u roblje, uplovio je u beninsku luku Kotonu. Na brodu, međutim, nema nijednog deteta koje nije u pratnji roditelja. Cela zapadna obala Afrike digla se prošle nedelje na uzbunu i vlasti su se dale u potragu za brodom za koji se verovalo da prevozi između 180 i 250 dece koje su siromašni roditelji prodali u roblje. Beninska policija je obavestila i kolege iz susednih država i zatražila pomoć od ostalih država na zapadnoj obali Afrike kao što su Nigerija, Togo, Gana i Obala Slonovače. Brod za koji se sumnja da prevozi decu isplovio je pod nigerijskom zastavom 30. marta za Gabon, gde je decu najverovatnije trebalo da preuzmu drugi iz lanca trgovine ljudima, ali se pretpostavlja da je kapetan odlučio da promeni kurs zato što je saznao da je otkriven. U potragu za brodom uključio se i Interpol, kao deo napora međunarodnih organizacija da zaustave trgovinu decom koja i dalje cveta u Zapadnoj i Centralnoj Africi. Deca su prinuđena da rade na plantažama kakaoa i po više od dvanaest sati dnevno, tvrde predstavnici UNICEF-a i drugih međunarodnih organizacija koje se trude da obuzdaju trgovinu decom. Beninske vlasti izdale su poternicu za izvesnim Stanislasom Abatom i dvojicom njegovih pomoćnika za koje se veruje da su organizatori kuporodaje dece. Kapetan broda „Etireno“ ima kriminalni dosije, pa policija nije isključila mogućnost da je brod pristao u neku od manjih luka da istovari decu, da bi mogao nesmetano da se vrati u Kotonu odakle je i isplovio pre više od dve nedelje. Druga pretpostavka je i da je policija sve vreme tragala za pogrešnim brodom, zbog čega bi sudbina mališana mogla ostati nerasvetljena.

Iako je trogovina robljem zabranjena u zapadnoafričkim zemljama krajem 19. veka, međunarodne organizacije procenjuju da se godišnje preko 200.000 dece između 7 i 18 godina proda u roblje. Cena deteta iznosi oko 300 dolara, dečaci obično završe na plantažama kakaoa u Nigeriji i na Obali Slonovače, a devojčice postaju služavke i često su seksualno zlostavljane.

Sinsinati: U getu

U afroameričkom getu u Sinsinatiju u američkoj državi Ohajo ukinut je policijski čas koji je bio na snazi deset dana pošto su izbili nemiri između građana i policije. Nemiri su izbili kada je 6. aprila policija tokom potere ubila nenaoružanog afroameričkog mladića Timotija Tomasa (19). Tomas je do sada desetak puta uspeo da izbegne policijske potere, a policija ga je tražila zbog 14 sitnih prekršaja, mahom saobraćajnih. Građani geta sukobili su se nakon toga sa policijom verujući da je policija reagovala neprimereno samo zato što je Tomas crn. Tomas je petnaesta obojena žrtva policijskog nasilja u Sinsinatiju u proteklih pet godina. Svi, osim jednog policajca, odgovorni za ubistva su belci. Gradonačelnik i ostali zvaničnici Sinsinatija morali su da prekinu uskršnje praznovanje da bi se posvetili smirivanju rasnih tenzija. I na sam Uskrs bilo je incidenata, a policija je uhapsila više od 50 građana zbog narušavanja policijskog časa. Uskrs u getu više je ličio na prizore iz filma „Blejd raner“, sa opustelim ulicama na kojima gore zapaljeni kontejneri, dok po kvartovima patroliraju specijalne policijske snage. Gradonačelnik Sinsinatija Čarli Ljuken najavio je ozbiljne reforme u policiji čiji sastav ne odražava sastav stanovništva glavnog grada Ohaja. Predsednik Buš odredio je specijalnu komisiju da ispita slučaj i u saopštenju iz Bele kuće navodi se da je „predsednik na strani organa reda i zakona“, ali i da „ima razumevanja za probleme u zajednici koji su sada izbili na videlo“. Sinsinati se ubraja u američke gradove sa najvećim stepenom segregacije. Prečasni Fred Šatlsvort, borac protiv segregacije koji je šezdesetih godina marširao zajedno sa Martinom Luterom Kingom, tvrdi da su rasne predrasude i dalje jake i da se malo toga promenilo od vremena kada je sa Martinom Luterom Kingom širio rasnu toleranciju.