Meridijani

Buenos Ajres: Suđenje teroristima

U glavnom gradu Argentine nakon sedam godina istrage počelo je suđenje dvadesetorici optuženih za podmetanje bombe u Argentinski jevrejski centar 1994. godine. U eksploziji bombe koja je bila postavljena u parkirani auto ispred Centra poginulo je 85 osoba, a na stotine ih je ranjeno. Izrael i SAD su tada za napad bez oklevanja optužili proiransku gerilu. Iran je i tada, kao i sada, negirao svaku umešanost u ovaj napad. Ekspolozija ispred Argentinskog jevrejskog centra usledila je dve godine nakon napada na izraelsku ambasadu u Buneos Ajresu. Predstavnici jevrejske zajednice u Argentini smatraju da bi suđenje dvadesetorici moglo doprineti istrazi i o nedavnoj tragediji na Menhetnu, verujući da iza oba napada stoji ista organizacija. „Ono što se ovde dogodilo moglo bi biti preteča napada u SAD“, izjavio je Hugo Ostrover, predsednik Argentinsko-izraelskog društva. Od napada na STC i Pentagon 11. septembra kolaju izveštaji da bi terorističke grupe mogle biti i u Argentini jer je argentinska granica sa Brazilom i Paragvajem, gde se nalazi značajna zajednica ljudi bliskoistočnog porekla, veoma porozna. S druge strane, od svih latinoameričkih zemalja Argentina ima najveću jevrejsku zajednicu koja broji oko 300.000 članova. Suđenje, za koje se očekuje da će trajati oko šest meseci, odvija se u veoma dobro obezbeđenoj sudnici u centru Buneos Ajresa. Suđenje je otvoreno za javnost, ali je procedura za izdavanje dozvole građanima za prisustvo u sudnici ovoga puta bila neobično stroga. Od dvadeset osoba koje su se našle na optuženičkoj klupi, petorica se terete za napad, a ostalih 15 za blaža dela, a njihova odbrana poručuje da nema dokaza koji bi ih direktnije povezali sa napadom. Petorica prvooptuženih, među kojima je i jedan bivši policajac, pobijaju optužbe, ali ako bi se dokazala njihova krivica, mogli bi da dobiju i doživotnu zatvorsku kaznu.

Madrid: Titula

Sto pedeset godina nakon rođenja velikog španskog arhitekte Antonija Gaudija i 75 godina od njegove pogibije, kada ga je u Barseloni pregazio tramvaj, u njegovom rodnom gradu Reusu biće podignuta nova građevina prema skicama koje je umetnik ostavio za sobom. Kapela pretpostavke, kako ju je arhitekta nazvao, prvobitno je bila namenjena za potrebe misionara Franjevačkog reda u Meksiku. Reus, rodno mesto Gaudija na severoistoku Španije, prikuplja sredstva za izgradnju ekscentrične umetnikove zamisli koja bi trebalo da košta oko dva miliona nemačkih maraka. Kapela će biti oktagonalna i visoka oko 28 metara, krasiće je ogroman bronzani krst, 24 anđela i mozaik sa cvetnim motivima. Izgradnja će početi početkom sledeće godine, a graditelji će morati da se strogo pridržavaju uputstava sa originalnih Gaudijevih nacrta. Vatikan trenutno razmatra da li će Božji arhitekta, kako Gaudija ponekad nazivaju, biti proglašen za sveca.

Rim: Opreznost

Italijanska vlada poslala je zahtev UN-u da se naredna konferencija UNFAO-a (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN-a), čije je sedište u Rimu, održi u Riminiju, iz straha da bi eventualne demonstracije antiglobalista mogle oštetiti drevni koloseum. Nakon ozbiljnih demonstracija tokom zasedanja G7 u Đenovi, kada su se demonstranti koji su protestovali zbog globalizacije sukobili sa policijom, vlada je zabrinuta da bi novi neredi mogli naškoditi arhitekturi Rima koja je od neprocenjive vrednosti. Na hiljade demonstranata već je protestovalo prošle nedelje u Rimu zbog saopštenja vlasti da tokom demonstracija u Đenovi pre dva meseca nije bilo policijske brutalnosti, iako je u neredima jedan demonstrant poginuo, na desetine ih je dobilo teške batine od policije koja je pokušala da suzbije demonstracije. Demonstranti, mahom iz redova levičarskih grupa, protestovali su i zbog terorizma, pooštravanja zakona o imigrantima desničarske vlade Silvija Berluskonija i zbog moguće akcije NATO-a u suzbijanju svetskog terorizma koja bi mogla da izazove i civilne žrtve. Prema nacrtu novog zakona o imigrantima za ilegalne imigrante predviđene su ozbiljne zatvorske kazne.