Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Mazar e Šarif: Nova godina
U izmaglici kroz koju se probija sunčeva svetlost oči okupljenih uprte su u zelene i roze zastave. U susednom dvorištu nalaze se žene – more plavih i belih velova. Jata ptica na kupolama džamije uznemirena su neočekivanom gungulom. Uz uzvike oduševljenja i aplauz građani pozdravljaju podizanje zastave slaveći Hazarat Alija, sina proroka Muhameda. Tako je prošle srede izgledala centralna proslava drevnog festivala Norvuza, ili persijske nove godine u Avganistanu, koja pada prvog dana proleća. Norvuz označava početak nove kalendarske godine i u Iranu, kurdskim oblastima u severnom Iraku i u pojedinim centralnoazijskim državama. Stanovnici Mazara kažu da su prošli Norvuz proslavili kao sahranu, a ove godine kao venčanje. Najznačajnija promena nakon odlaska talibana je to da su žene po prvi put u javnosti sklonile velove s lica. Za mnoge je to simboličan gest povratka žena u škole i na univerzitete.
London: Izložba ljudskih organa
Ukupno 26 leševa i 180 delova ljudskog tela postavka je kontroverzne izložbe otvorene prošle nedelje u Londonu. Gledano iz daljine, delovi ljudskog tela izgledaju kao loše dizajnirane kopije, međutim, kada se priđe bliže, vidi se da su u pitanju pravi ljudski organi. Najkontroverzniji „leš eksponat“ na izložbi je žena u osmom mesecu trudnoće, nameštena tako da s rukom iza glave izgleda kao da pozira za „Hastler“, s tim da su joj grudi prepolovljene, a u utrobi joj se vidi fetus. Martin Vines, jedan od protivnika izložbe, kaže da je ovakvo prikazivanje ljudskih ostataka izuzetno degradirajuće i zastrašujuće. Autor izložbe nemački profesor Gunter von Hagens na to odgovara: „Ukoliko neko ne želi da vidi ovu izložbu, treba samo da je ne poseti.“ Želja organizatora izložbe i donatora organa je da posetioci saznaju mnogo više o svome telu. Izložbu je pre Britanaca videlo oko 8.000.000 ljudi širom sveta.
Brazilija: Uhapšeni seljaci
Brazilska policija je u prošlu nedelju uhapsila 16 lidera pokreta seljaka „bez zemlje“ (MST) zbog uzurpiranja porodične farme dvojice sinova predsednika Fernanda Enrikea Kardosa, 200 kilometara od Brazilije. Uprkos sporazumu da farmu napuste bez hapšenja, lideri „seljaka bez zemlje“ uhapšeni su tokom mirnog povlačenja s predsednikovog imanja. Šest stotina ljudi je na 24 sata okupiralo ovo imanje iznova zahtevajući pravedniju raspodelu zemlje kojom raspolažu moćne porodice. Dva brazilska zvaničnika koja su pregovarala s demonstrantima garantujući im bezbednost, besni na potez policije, nude svoje ostavke. Moguće je da su demonstrante uhapsili pripadnici federalne policije, s kojima demonstranti nisu želeli da pregovaraju. Ombudsman Hose de Silva kaže da je dao reč demonstrantima da niko neće biti uhapšen i obećao im prijem kod ministra za razvoj agrara Raula Jungmana kako bi mu izneli svoje zahteve za kredit, tekuću vodu, struju i ostale civilizacijske tekovine. MST se godinama bori za zemljišnu reformu u Brazilu, dok vlasti koriste taktiku zavadi pa vladaj i daju zemlju drugim organizacijama koje se bore za preraspodelu i veoma uspešno uspevaju da diskredituju direktne akcije MST-a. Ubistva pojedinih lidera MST-a policija nikako ne uspeva da reši.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve