Međuvreme

Končulj: Ipak nije teroristički akt

Na žalost i razočaranje mnogih, oružani incident koji se u subotu 4. avgusta, oko 22 sata dogodio kod sela Končulj delo je razbojničke družine, a ne, kako se u prvi mah pomislilo, teroristički akt „albanskih separatista“. Ipak, grupa od desetak pljačkaša bila je naoružana „kalašnjikovima“ i ručnim bacačima, odevena u maskirne uniforme po poslednjoj modi, sa podrazumevajućim „fantomkama“ i, što je možda najvažnije, u borbi je, prema rečima srpskog ministra policije Dragana Jočića, pokazala izuzetnu profesionalnu obučenost. Osim Envera Dalipija (22), fizičkog radnika iz Končulja, koji je poginuo u sukobu sa policijom i Žandarmerijom te noći, ostali pripadnici grupe još nisu identifikovani, i niko ne može da garantuje da ovi ljudi neće sa drumskih prepada preći na konkretnije akcije.

Prema zvaničnom policijskom saopštenju, maskirani razbojnici su, pre sukoba sa organima reda, uspeli da opljačkaju desetak albanskih familija sa juga Srbije i Kosova, pucajući najpre u gume njihovih automobila. Alarmirana je lokalna policija u Bujanovcu koja je brzo stigla na mesto događaja, ali su napadači i na njih otvorili vatru. Kao pojačanje stigla je Žandarmerija, koja je žestoko uzvratila paljbu, a sukob je, prema rečima Staniše Mihajlovića, istražnog sudije vranjskog Okružnog suda, trajao dvadesetak minuta. Enver Dalipi ostao je na mestu mrtav, dok su se ostali napadači razbežali. Prema rečima Dragana Stefanovića, predsednika ovog suda, nadležni organi intenzivno rade na otkrivanju grupe, ali za sada „nema hapšenja ni privođenja“. Sličan incident dogodio se u ovo vreme i pre dve godine, ali tada niko nije nastradao. I tada su meta bili domicilni Albanci na radu u zemljama zapadne Evrope, koji letnje ferije tradicionalno provode u zavičaju. Međutim, napadači nisu identifikovani i sve je, vrlo brzo, potonulo u zaborav. Selo Končulj, kao uostalom i čitava ta deonica duga desetak kilometara od Bujanovca do administrativne linije sa Kosovom, koja vodi ka Gnjilanu i Prištini, nastanjena je isključivo albanskim življem. U vreme oružanih sukoba na jugu Srbije 2000. i 2001. godine selo Končulj i okolina predstavljali su najjače uporište Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OV PMB), oružane formacije koja je okupljala pobunjene Albance. Zbog toga se pretpostavlja da oružje i uniforme koje su 4. avgusta koristili pljačkaši, potiču iz tog perioda. Da se ovaj incident dogodio u nekom drugom delu Srbije, svakako bi se sveo na običnu priču iz crne hronike. Ovako, stvar je neminovno dobila snažan politički kontekst i po ko zna koji put otvorila pitanje koliko država Srbija zaista vodi računa o ovom regionu. Državno Koordinaciono telo za jug Srbije u poslednje dve godine samo vegetira na terenu, što i kod Albanaca i kod Srba izaziva ogorčenje. To za „Vreme“ na neki način potvrđuje i Branko Delibašić iz ove institucije, inače bivši vojni obaveštajac: „Ovaj incident mogao bi da bude poziv nadležnim državnim organima da pojačaju svoje delovanje ovde. Iako nema indicija da je reč o terorizmu, činjenica je da na terenu ima mnogo nelegalnog naoružanja.“ Pored toga, ukazao je Delibašić, iako nije služio vojsku, nastradali je oružjem baratao kao pravi profesionalac, pa se postavlja pitanje gde je stekao to znanje.

Nikola Lazić

Remontovanje vazduhoplovstva: Očekivanja i uveravanja

Drugi avgust, Sveti Ilija Gromovnik, obeležava se tradicionalno kao slava vazduhoplovaca, uz poluvekovni prekid između početka Drugog svetskog rata i lokalnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Od 1992. godine Sv. Ilija je i zvanično dan roda Avijacije Vojske SRJ, SCG i danas Srbije, a slava je bila i prilika da komandant ViPVO general-major Dragan Katanić pojasni, prvo u intervjuu u magazinu „Odbrana“, a dan kasnije i predstavnicima medija na aerodromu „Lađevci“, kako je protekla reorganizacija srpskog vazduhoplovstva i dokle se stiglo sa najavljenim remontom („Vreme“ 828; „Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije“), tačnije gde su bili zastoji. Posle jednog neuspelog tendera krajem prošle godine, ugovor o remontu „migova 29“ je potpisan 24. decembra, „ali, zbog privremenog finansiranja, zbog neusvojenog budžeta Srbije, početkom ove godine, novac iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) nije uplaćen tako da (…) nije odmah došlo do početka remonta aviona“. Formiranjem vlade i usvajanjem budžeta, sredinom juna „migovi 29“, odnosno njihovi motori RD-33 i sklopovi koji će se remontovati van zemlje, poslati su u Rusiju, uplaćen je avans i remont je počeo. Tokom ovog meseca očekuju se ruski stručnjaci koji će zajedno sa srpskim kolegama deo remonta uraditi u Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlović“ u Batajnici. „Očekujemo da će prva dva (remontovana) aviona MiG-29 poleteti nad Srbijom sredinom decembra, najkasnije do Nove godine. Od ta dva avona jedan će sigurno biti dvosed (jedini preživeli od dva „MiG-29UB“, op. aut.), koji nam je neophodan da bi nastavili letačku obuku na tom tipu aviona“, kaže general Katanić. Prvobitno je planirano da se, sredstvima iz NIP-a remontuje svih pet lovaca MiG-29, koliko ih ima ViPVO, međutim, iz Ministarstva finansija je stigla informacija da na remont ipak mora da se plati PDV, tako da je ionako minimalan broj „migova“ za vraćanje u upotrebu smanjen na četiri. Komandant ViPVO, ipak, poručuje da su iz Vlade i Ministarstva finansija ipak stigla „uveravanja da će se iznaći dodatna sredstva i za taj peti avion“. Inače, pored isteka resursa letilice, jedan od „migova 29“ je svojevremeno i oštećen kada je tokom vožnje po aerodromu udario parkirano motorno vozilo (autobus?!). Ni sa ugovaranjem remonta drugih vazduhoplova nije išlo previše glatko, ali, ako je za utehu, general-major Katanić poručuje da ima naznaka od ministra da će za četiri Mi-8 koje treba osposobiti za gašenje požara do kraja ove godine vlada izdvojiti dodatnih 50 miliona dinara i početkom naredne još toliko kako bi oni bili operativni do sledećeg leta. Time bi VS imala na raspolaganju ukupno šest protivpožarnih helikoptera.

Igor Salinger

Karticom preko interneta

Kupovina platnim karticama preko interneta, uobičajena u razvijenim zemljama, postala je moguća i u Srbiji. Internet provajder SezamPro OnLine, omogućio je, u saradnji sa Intesa bankom, da svi sadašnji i budući korisnici Sezama, bilo da su u pitanju dial–up ili ADSL korisnici, od 1. avgusta preko sajta prodavnica.sezampro.yu, plaćaju usluge SezamPro internet provajdera koristeći svoju platnu karticu. Za plaćanje se mogu koristiti najrasprostranjenije kartice – Visa, MasterCard i Maestro, sa opcijom plaćanja preko interneta i to bez obzira na to koja ih je banka u zemlji ili svetu izdala. Procedura kupovine je jednostavna i obuhvata tri koraka: pošto se korisnik uloguje na sajt prodavnica.sezampro.yu koristeći podatke iz svog SezamPro naloga, prebacuje se na stranicu gde bira usluge koje želi da kupi, zatim izabere vrstu pretplate koju koristi, preko opcije „provera i plaćanje“ ide na stranicu gde može da proveri da li je odabrao sve usluge koje je želeo, a poslednji korak je da unese podatke sa kartice i klikne na opciju „plaćanje“. Ovaj sistem je deo globalnog svetskog sistema plaćanja karticama koji koristi najsavremenije sisteme zaštite, tako da je plaćanje na ovaj način izuzetno bezbedno.

Svinjska kuga: Oštra kontrola rumunske stoke

Od 7. avgusta počele su da se primenjuju mere pooštrene kontrole uvoza i tranzita životinja iz Rumunije u Srbiju. Uprava za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede naložila je pooštrene mere kontrole zbog pojave svinjske kuge na farmama u Rumuniji koje se nalaze u blizini granice sa Srbijom. Direktor Uprave za veterinu Miroslav Marinković tvrdi da nema opasnosti da se svinjska kuga proširi u Srbiju i da su, prema informacijama kojima on raspolaže, sve svinje koje su boravile na farmama u Rumuniji, gde je otkrivena svinjska kuga, već uništene „prema propisima koji se primenjuju u slučaju te bolesti“. Mere pooštrene kontrole na granici sa Rumunijom su preventivnog karaktera, a sprovode ih zajedno MUP i veterinarska inspekcija. Redovna procedura za uvoz životinja u Srbiju podrazumeva dozvole za uvoz i dozvole za karantin, koje izdaje Ministarstvo za poljoprivredu. Dozvola Ministarstva za uvoz se podrazumeva i kada su u pitanju namirnice životinjskog porekla. Generalno, procedura je sledeća: sve životinje koje se uvoze moraju prvo u karantin, gde se njihovo zdravstveno stanje prati i upoređuje sa pratećom dokumentacijom izdatom od nadležnih institucija u zemlji porekla. Ako je bilo šta sumnjivo, veterinarska inspekcija ima pravo da uzima uzorke, ali i da vrati u zemlju porekla sporne pošiljke životinja. Za namirnice životinjskog porekla ista ovlašćenja ima fito-sanitarna inspekcija. Rumunija je druga zemlja Evropske unije koja u poslednjih desetak dana ima problema sa stokom. U Velikoj Britaniji besne slinavka i šap, a Komisija Evropske unije saopštila je u ponedeljak, 6. avgusta, da se, zbog izbijanja tih bolesti, do daljnjeg zabranjuje izvoz svežeg mesa, žive stoke i mlečnih proizvoda sa teritorije matičnog britanskog kopna.

J. Lazić

Nagradna igra: Osvojen i BMW

Nagradna igra kompanije Frikom „Pažljivo ližite“ polako dostiže svoj vrhunac. U Beogradu je na dobitnom štapiću pronađena jedna od najvrednijih nagrada koje se dodeljuju u okviru trenutno najpopularnije instant nagradne igre na našem tržištu – automobil BMW serije 6 kabrio. Srećni dobitnik je Beograđanin Nedeljko Orašanin, kome je ovu atraktivnu nagradu doneo srećni sladoled MACHO čokolada. Nagradu je na svečanoj dodeli, koju je kompanija Frikom priredila 7. avgusta u Frikom zamku na Keju oslobođenja, preuzeo Nedeljkov sin Stevo Orašanin, a ključeve automobila/nagrade mu je uručio direktor kompanije Frikom Gojko Đošić. Stevo je svojim potpisom, koji je ostavio na velikom štapiću, obeležio srećan Frikom frižider. Svim prolaznicima besplatno je deljen srećan MACHO sladoled, a gosti koji su prisustvovali dodeli uživali su u sladolednim koktelima. U okviru nagradne igre „Pažljivo ližite“, koja je počela 1. maja i traje do 31. avgusta, izvučeno je i širom Srbije podeljeno više od 100 nagrada. BMW je izvučen nakon tri meseca, ali je svim ljubiteljima Frikomovih sladoleda ostala mogućnost da osvoje i onu najvredniju nagradu – potrošačku karticu OTP banke od 101.000 evra, zato i dalje „pažljivo ližite“. U slučaju da neke od nagrada ne budu pronađene do 31. avgusta, biće dodeljene na finalnom izvlačenju 15. septembra, kada će biti izvučena i nagrada – Put oko sveta.

Albanske vize

Građanima Srbije više nisu potrebne vize za putovanje u Albaniju. Vize su ukinute pre mesec dana i neće biti ponovo uvođene. Prethodnih godina, Albanija je ukidala vize državljanima Srbije samo tokom letnjeg perioda, od juna do septembra. Ostalih meseci su bile potrebne.

Nova trim–staza

Beogradsko izletište Ada Ciganlija dobiće do kraja avgusta najsavremeniju tzv. Holmerovu trim-stazu, dugu 1200 metara, sa 16 različitih prepreka, za čiju je izgradnju grad izdvojio oko devet miliona dinara, saopštio je Beoinfo. „To je potpuno novi tip staze koja se gradi prema najnovijim svetskim standardima i u odnosu na staru, nova će biti duža i sa novim tipom prepreka, a zbog blizine mnogo atraktivnija za korišćenje“, rekao je zamenik direktora Javnog preduzeća „Ada Ciganlija“ Nebojša Bošković. Staza površine 5,5 hektara nalazi se između Ade Safari i reke Save, a radove izvodi „Zelenilo – Beograd“.

Karneval brodova

Na obalama Save i Dunava i ove godine, 25. avgusta, biće održan Beogradski karneval brodova, na kojem će prvi put učestvovati karnevalske grupe iz nekoliko gradova iz okolnih zemalja, najavili su organizatori. Na četvrtom karnevalu brodova, koji će ponovo organizovati Turistička organizacija Beograda uz podršku Skupštine grada, najatraktivniji će biti večernji defile karnevalski ukrašenih brodova.

Dokumentarni film: Pad Krajine

Dvanaest godina nakon što je Hrvatska vojska ušla u Knin, na Prvom programu Radio-televizije Srbije prikazan je u nedelju 5. avgusta, u 21.10 sati, dokumentarni film „Pad Krajine“. RTS je producent, a izvršni je producent – po principu „ključ u ruke“ – Vreme film, TV produkcija nedeljnika „Vreme“. Koliko je i da li je ova tema danas aktuelna? Ako je suditi po gledanosti „Pada Krajine“ – izuzetno. Dokumentarni film u trajanju od 104 minuta, gledalo je ravno dva miliona dvadeset sedam hiljada sedamdeset gledalaca. Drugi podatak kaže da je trećina Srbije (tačno 32,2 odsto) koja je te večeri bila pred televizorima gledala „Pad Krajine“. Konačno, sam rejting ovog dokumentarnog filma iznosi 12,6 odsto. Te nedelje, 5. avgusta, samo su dve emisije bile gledanije: Dnevnik 2 RTS-a (rejting 17,2 odsto, početak u 19.30) i „Menjam ženu“ Televizije Pink (rejting 12, 7 odsto, početak 20.37). Sve u svemu, veliki uspeh za Vreme film i RTS.

„Pad Krajine“ je napravila ista ekipa Vreme filma koja je prošle godine uradila izuzetno zapažen serijal „Jedinica“, premijerno emitovan na Televiziji B92. Dakle: autor Filip Švarm, scenario Filip Švarm i Radoslav Ćebić, kamera Zoran Stojičić, montaža Radoslav Ćebić, originalna muzika Zoran Uzelac. Pored ove već uigrane petorke, veliki doprinos uspehu „Pada Krajine“ dali su i organizatorka Marija Vidić i novinari istraživači Jasmina Lazić i Slobodan Bubnjević.

Poslednji veliki dokumentarac Vreme filma bavi se uglavom političkim okolnostim vezanim za status Krajine i njenu sudbinu. Reč je pre svega o dogovorima i sporazumima Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, nesposobnosati, neodgovornosti i politikantskim igrama krajiških glavešina, tajnim pregovorima Beograda i Zagreba, ali i Radovana Karadžića sa tadašnjim hrvatskim vrhom, diplomatskim igrama, vojnim i političkim kombinacijama Srbije i Hrvatske… Posebnu vrednost „Padu Krajine“ daju i sami sagovornici: o događajima od pre dvanaest i više godina govore njihovi akteri, i to prvi put, kako sa srpske tako i sa hrvatske strane. O srpskom viđenju Krajine i uzrocima sudbine koja ju je snašla, svedoče generali Srpske vojske Krajine Mile Novaković i Milivoj Sekulić, pukovnik Kosta Novaković, bivši krajiški premijer Borislav Mikelić, i poslednji ministar spoljnih poslova Krajine Milivoj Vojinović, bivši gradonačelnik Knina Drago Kovačević, te predstavnici Srba u Hrvatskoj Milorad Pupavac i Veljko Džakula. O hrvatskom viđenju istih događaja govore general Hrvatske vojske Petar Stipetić, brigadiri Dušan Viro i Ante Kotromanović, bivša predstojnica Ureda predsednika Hrvatske Vesna Škare-Ožbolt, i bivši premijer Hrvatske i bivši šef Hrvatske obaveštajne zajednice Hrvoje Šarinić.

I na kraju, ako je suditi po reakcijama na raznim forumima na internetu, „Pad Krajine“ malo je koga ostavio ravnodušnim. Pored isticanja novih i malo poznatih činjenica, te raspitivanju o terminu reprize, veliki deo diskutanata iz Srbije i Hrvatske nastavio je tamo gde se 1995. stalo…

R. V.

Izmenjena optužnica

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da je tim koji pomaže odbranu lidera te stranke Vojislava Šešelja u Tribunalu u Hagu dobio predlog teksta nove izmenjene optužnice koje je Tužilaštvo podnelo Pretresnom veću. Vučić je na konferenciji za novinare rekao da Tužilastvo u izmenjenoj optužnici pokušava da proširi odgovornost kroz tobožnje učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu i, prema Tužilastvu, onda bi, šta god je neko negde nešto učinio, mogao da bude odgovoran i Šešelj.

Filaret tuži u Strazburu

Episkop mileševski Filaret najavio je da će Međunarodnom sudu pravde u Strazburu podneti tužbu protiv MUP-a i Vlade Crne Gore i protiv Haškog tribunala zbog zabrane ulaska u Crnu Goru. Crnogorska policija deportovala je u četvrtak vladiku Filareta iz Crne Gore kada je sa sveštenstvom boravio na ilindanskom saboru na Ilijinom brdu kod Pljevalja. Uprava policije saopštila je da je vladika Filaret deportovan, jer je ilegalno ušao u Crnu Goru. Crnogorska Granična policija vladiki mileševskom zabranila je ulazak u Crnu Goru 8. jula jer se nalazi na spisku osoba koje Haški tribunal sumnjiči da su pomagali optuženima za zločine koji su u bekstvu.

Broj nedelje

Turističke agencije su nezadovoljnim turistima na ime neizvršenih usluga, zaključno sa julom, isplatile 605.095 dinara. Turističkoj inspekciji Srbije podnete su 154 prijave, ali su samo 64 uvažene.

Novi domen

Preregistracija važećeg srpskog internet domena „yu“ na „rs“ počeće na jesen ili najkasnije do kraja godine. Internet adrese ubuduće se neće završavati domenom „yu“, već novim – „rs“. Prednost u preregistrovanju svojih domena imaće državne institucije, vlasnici intelektualne svojine i prethodni vlasnici „yu“ domena, a nakon njih svi ostali zainteresovani moći će da registruju svoje domene. U Srbiji trenutno postoji 35.000 internet adresa sa „yu“ domenom, registrovanih od 1994. do danas.

„Azanjska pogača“

U Azanji je u ponedeljak počela tradicionalna 11. turističko-poljoprivredna manifestacija „Azanjska pogača“, na kojoj će tokom tri dana biti izloženi poljoprivredni proizvodi i domaća radinost. Zastavu manifestacije je u centru sela na jarbol podigla desetogodišnja Andrijana Đurđević, član karate reprezentacije Srbije, koja je bila treća na evropskom prvenstvu u karateu.

PTSP u Srbiji

Prema procenama stručnjaka sa Vojnomedicinske akademije, od oko 400.000 učesnika rata iz Srbije, skoro 35.000 su žrtve posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Prema mišljenju stručnjaka talas postratnog sindroma još nije prošao i tek se očekuje njegovo ispoljavanje kod učesnika poslednjeg rata iz 1999. godine na Kosovu, jer može da se pojavi i deceniju nakon traumatičnog iskustva.

Život

Predsednik Srbije Boris Tadić ovogodišnji je dobitnik Evropske nagrade za političku kulturu. Nagradu dodeljuje Fondacija „Hans Ringier“, koja deluje pod okriljem izdavačke kuće „Ringier“, najveće u Švajcarskoj, a odluku o ovogodišnjem priznanju je obrazložio šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer. Tadić je izjavio da mu je tom nagradom ukazana čast kao čoveku duboko posvećenom napretku evropskih vrednosti u delu Evrope koji nije integrisan u Evropsku uniju. Novčani deo Evropske nagrade za političku kulturu iznosi 50.000 evra i biće uložen u opremanje porodilišta u Gračanici.

Boris Tadić rođen je 15. januara 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu. Bio je profesor psihologije u I beogradskoj gimnaziji.

Osnovao je i bio prvi direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine.

Tadić je član Demokratske stranke od 1990. Za predsednika stranke izabran je 2004, godinu dana nakon ubistva Zorana Đinđića. Kao ministar telekomunikacija bio je član vlade Savezne Republike Jugoslavije. Bio je predsednik upravnog odbora JP PTT saobraćaja Srbija. Obavljao je funkciju ministra odbrane u savetu ministara Srbije i Crne Gore. U drugom krugu predsedničkih izbora 2004. godine pobedivši Tomislava Nikolića, izabran je za predsednika Srbije.

Govori engleski i francuski. Oženjen je, ima dve ćerke.

J. G.